Кукасти Крст, Чекић и Пехар

Варг Викернес

Изворни текст


Три најважније ствари преисторијском “примитивном” човеку, који је живео са природом, биле су сунце, киша и добро здравље. Природно, овај човек није имао црно-бели поглед на свет, уместо тога је живео изван “добра” и “зла”. Ово не значи да је био неморалан или аморалан, већ једноставно да није схватао природу ни као “добру” ни као “злу”: нпр. Сунце може да вам осветли свет, али и да вас ослепи; може да вас загреје, али и да вас испече…

Тако да је за “примитивног” човека кључ успеха био баланс. Требало му је Сунце, да осветли и угреје његов свет, али му је требало и да у неком тренутку престане са тим. Требала му је киша, али му је требало и то да после одређеног престане да пада. Требало му је помало од оба и давао је све од себе како би утицао на ове појаве, у почетку чаробњачким средствима, а касније кроз молитве и жртве. У овом смислу, Кукасти крст (или Сунчев точак, Коловрат) постао је симбол Сунца које путује преко небеског свода, док је Чекић постао симбол способности да се изазове киша (ударајући чекић о камен на небу, стварајући муње и кишу).


Детаљи са Осебершког брода: 
 
 


Када је имао довољно сунца и кише, могао је да убере из природе оно што му је било потребно и на дај начин добије добро здравље. Било је уобичајено да се плодови природе пошто се сакупе, послуже у пехару, тако да је пехар постао симбол доброг здравља.

Сетите се овога, када следећи пут будете читали о обележјима краљева или “светом гралу”, о судијским чекићима и другим симболима који се још увек и данас користе, чак и после 2000 година владавине непријатељског и страног култа.


HailaR WôðanaR!





 http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/22/%D0%BA%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B-%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%85%D0%B0%D1%80/

О Религији и Науци

Варг Викернес
Изворни текст


Јудео-хришћани говоре о неком “стварању”, а та иста теорија нам је позната као “велики прасак”, модификована од стране католичког свештеника 1927. То је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и инталигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.
Јудео-хришћани кажу да је “стварање” трајало неко време, све у свему 7 дана и поново ова теорија остаје. И она је мало измењена, али је у суштини остала иста, сада позната као “теорија еволуције”. Помало су прилагодили библијско објашњење, а 7 дана су развукли на милионе година, али у суштини то је иста теорија, само мало измењена, како би више одговарала “научно-оријентисаној публици” – формулисана како би хранила его оних који мисле да су превише добри и интелигентни за “религију”: како би се осигурало то да остану у заблуди.

У стварности, немамо појма одакле долазимо или шта је васељена, зашто смо овде или где идемо. Ни религија ни наука не могу да нам пруже поуздане одговоре на ова питања. Уместо тога, религија и наука осигуравају то да не размишљамо о овим питањима, да само прихватимо њихове нелогичне којештарије као апсолутне истине.

Иако не верујем да њихове теорије држе воду, нећу да тврдим да знам истину о овим питањима. Не знам. Ипак, мој ум није уљуљкан неком преварантском теоријом, било религијске или “научне” природе. Тако да је он остао на опрезу, радознао и отворен, истражује све и свашта. Није “успаван у кревету грешака”. Знам да ништа не знам.



  


NB. Верујем у микро-еволуцију, али не и у макро-еволуцију.




 http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/18/%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8/

The Skill Rules

The Skill Rules

 

 

Originally posted on Mythic Fantasy Roleplaying Game:

In the history of RPGs we have seen a development from characters having just about no skills (e. g. early D&D) to having so many skills that you pretty much needed to be autistic to remember even half of them (e. g. early-to-mid Rolemaster), and then finally to the pretty well-balanced skill system (e. g. the highly recommendable Stalker the SciFi Roleplaying Game). In MYFAROG there are some 51 skills, and this is probably close to becoming a bit too much for some, but they are all neccessary and they will all be used by the characters, and they (I think) cover everything the players might want their characters to do in Þulê. Now, one of the skills in particular, the «Crafts» skill, might sound a bit too general to some, but I have done it this way for the sake of playability and also out of…

View original 897 more words

Знам да ништа не знам

Знам да ништа не знам



Варг Викернес

Изворни текст

Данас се смејемо када размишљамо о нашим прецима, који су веровали у религијске којештарије и људе који стоје иза тога. Дозволите ми онда да кажем онима који долазе после мене, да бар ја нисам веровао у религијске којештарије мог доба, или у људе који стоје иза тога. Уместо тога видим да је оно што данас називамо “наука” углавном (да: углавном, не потпуно) нова туђинска религија, створена у исту сврху као и стара туђинска религија: како би поробила умове људи и осигурала то да не мисле сопственом главом и да ни случајно не постављају питања. Уместо тога, треба да прихвате нове религијске теорије као аксиоме. “Како уопште можете да доводите у питање ове теорије?!” Кажу нам да је Месец сив, чак иако видимо да је бео, а ми им ипак верујемо!

Уместо да размишљаш увек можеш да:





Велики прасак = Божје стварање

Еволуција = 7 дана стварања

Месечево камење = Религиозне реликвије (део неког свеца или чак самог Исуса)

Човек/роботи на Месецу/Марсу! = Чуда!

Научно доказано = “Божја воља” (Deus vult)

Научне теорије = Библија

Научне методе = Религијске традиције/ритуали

Диплома = Папин указ

Добитници Нобелове награде = Свеци

Лаик = Јеретик

Предавања = Мисе

Научник = Свештеник

Алберт Ајнштајн = Исус/Бог

Дисидент (тј. особа која доводи у питање званичне теорије) = Безбожник

Неверник = Запоседнут ђаволом

Порези = Црквени намети

Просечан човек на улици = Верник

У прошлости, нису могли да бирају своју религију: имали су само једну опцију: хришћанство или смрт! Исто тако данас имамо само једну науку да је изаберемо. Не постоје било какве друге алтернативе за оне који би желели да изаберу нешто друго. Или наука, или подсмех, срамота, сиромаштво и презир.
За оне које верују у Месечево камење, или да је човек шетао Месецом, или робот Марсом, да ли могу да вам поставим пар једноставних питања, пре него што почнете да ме исмевате: да ли знате да је то камење дошло са Марса? Да ли знате да је човек ходао по Месецу и да су роботи икада били на Марсу? Или само верујете у доказе које су вам неки научници (свештеници) представили о томе шта је стварно? Ако је тако, која је онда разлика између ове вере и вере коју су ваши преци имали у анђеле, чуда и “Бога”?

Ако још увек мислите да знате, онда је за вас свака нада изгубљена. Ваши потомци ће се смејати вама и вашем незнању.
Преиспитујте све. Верујте вашем осећају, више него доказаима које је лако исконструисати. Доводите у питање и оне ствари које сте мислили да знате. Раљзмишљајте својом главом.

Оно што већина људи мисли да виде:


Оно што заправо виде:



За документарац који се односи на ову тему (Daily Motions) кликните овде.
Пост у вези са овом темом.

“Знам да ништа не знам.”

(Сократ)

http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/16/%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC/

Irrational Inquiry; Fear of Thirteen

Irrational Inquiry; Fear of Thirteen

Originally posted on Vinland Shore:

Frigg foremost of the goddesses for whom Friday is named weaves the clouds.

Yesterday was Friday, and it also happened to be the 13th of the month of June. Some people were probably going well out of their way to avoid bad omens or circumstances. Indeed the number thirteen is an unlucky number according to many.Friday too being named unlucky for some people. This is of course in context with the Gregorian calendar introduced by Pope Gregory XIII (in which on average, there is a Friday the 13th once every 212.35 days) not very often anymore. Fear of Friday the 13th is known as friggatriskaidekaphobia (Frigga of course the Norse goddess whom Friday is named for in English and triskaidekaphobia the fear of the number 13).
In Judeo-Christian traditions it seems the number thirteen is almost universally avoided, twelve apostles of Jesus, twelve tribes of Israel. The former thought to be relative to the negative connotation…

View original 555 more words

Култови Плодности II

Култови Плодности II



Варг Викернес
Изворни текст


Научници и слични лаици претпостављају да се “култови плодности” наших предака нису само односили на људску плодност, већ и на  плодност усева. Представљају “богињу” као неку биће које шири плодност, обезбеђујући тако плодност поља.

Све скандинавске чини (“песме чаробњака”) за које знам, баве се буђењем поља (после зиме) (тј. баве се сејањем семена) и заштитом поља (од “лоших духова”), а нема ни једне речи о плодности поља. И поново, једноставно контролно питање може да сруши званичну теорију: да ли је плодност поља икада био проблем? Па зашто би био? Да ли је у та времена природа била под неком врстом штетног утицаја, за који данас не знамо? Или им је неко продавао ГМО хибридно семе, које је производило само једну жетву, а семе од те жетве није било плодно да би могли да га сеју догодине (проблем који имамо данас)? Једини проблеми који су имали у вези са усевима, били су недостатак или превише сунца или кише, паразити, болести, птице које су јеле семење, животиње које су јеле усеве итд., што се све објашњавало утицајем “лоших духова”.
Божанства која се уобичајено схватају као “божанства плодности”, у ствари никада то нису. Она су божанства љубави, пријатељства, чаробњаштва (“буђење” или заштита поља) и – најчешће и можда најважније – младости и лепоте (заправо: две стране истог новчића).

Да, уопштено говорећи, плодност се није разматрала ни у ком смислу, али добро здравље често јесте. Оно је уобичајено било од великог значаја жени која је требало да се породи. Остајање у другом стању није био никакав изазов, али да би оне – и њихова деца- преживеле, требало им је добро здравље. Ово је уобичајено било од великог значаја и у вези са пољем: само је добро здравље могло да заштити од “лоших духова”, о којима сам претходно говорио. Тако да их је благосиљала богиња доброг здравља, како би ојачала њихово здравље и заштитила их.
Прелазимо на симбол доброг здравља у прехришћанској Европи, пехар (често котлић) Богиње Земље. Данас нам је овај симбол најбоље познат из изокренутих и христијанизованих паганских митова о “светом гралу”, али као што можете да схватите, пехар је био особина богиње доброг здравља. Једноставно: ко год да је пио из њега, постајао би здравији. Да, пијењем из пехара могли су да буду отклоњени ефекти тровања, могле су да се излече болести, залече ране и повећа шанса трудних жена да преживе рођење.

Када се подсетимо важности кише и сунца за усеве, особине Бога Неба постају разумљивије: жезло (првобитно камен, а затим камени чекић или секира) изазива гром на небу (баш као што камење производи варнице када се удара једно о друго и може да се користи за паљење ватре); његов мач проузрокује муње на небу (преноси снагу неба [Сунца] на Земљу), а његова круна (ореол) је Сунце само, сија иза њега.
Богиња Земље и Бог Неба заједно су господарили свим оним што је било потребно усевима да расту: сунцем и кишом и добрим здрављем. Особине Богиње Земље су биле веома корисне и (већ) трудним женама, које су желеле да имају довољно здравља како би преживеле порођај. Особине Бога Неба биле су веома корисне и ратницима, који су – када би Бог Неба пренео снагу Сунца на њих, спуштајући мач на њихова рамена – постајали јачи, или чак непобедиви!



Па да ли је онда било култа плодности у Европи? Ја бар не видим трагове таквог нечега. А такав култ неби ни имао смисла.

Али зашто онда научници и слични лаици толико говоре о овом “култу плодности”, о значају плодности за древног човека итд.? Зашто би то радили? Можете то да објасните пуким незнањем, можда још боље превладавањем феминистичких идеја, али све је то само клеветање древног човека. То је покушај да нас убеде да о њему мислимо као о неком дегенерику (“он је био толико неплодан”), у неком смислу и перверзњаку (“његова цела религија се окретала око имања што је више секса могуће”), ништа мање и покушај да се са наше религије свуче сав метафизички смисао, наравно како би се учинила мање привлачна данашњем човеку.

Ако желите да знате више о метафизичком значењу европске религије, можете да прочитате постове наведене у овом посту.

PS. Укључио сам наравно “својства” о којима је дискутовано у овом посту у чаробњаштво и религију MYFAROG-а. :-)




http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/13/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-ii/

Култови Плодности I

Култови Плодности I


Варг Викернес
Изворни текст


Научници и слични лаици изгледа да размишљају о прехришћанској религији као о некој врсти култа плодности и све интерпретирају у том светлу, као да је плодност била све о чему су икада бринули. Тако да се на све женске симболе гледало као на “симболи плодности”, чак и саме жене су приказиване као симболи плодности.
Можете да поставите једно једноставно контролно питање, које ће да разбије све њихове хипотезе и теорије: “Да ли је плодност била проблем древним Европљанима?” Па зашто би била? Скоро сви проблеми везани плодност са којима се данас суочавамо, резултат су савременог начина живота, вида загађености који нису имали некада давно. Једини проблем везан за плодност који су можда имали, а који још увек имамо данас, био би онај проузрокован расним мешањем (нпр. хиперсексуалност мушког хибрида [због његове умањене плодности тежиће неумереном парењу]).

Међутим, чак и када су се прото-Европљани (homo neanderthalensis) први пут помешали са прото-Африканцима (homo sapiens), вероватно током леденог доба, када су неки прото-Европљани отишли да живе у Северну Африку и Источну Африку, смањена плодност није била проблем. Мушки (али не и женски) изданци таквих спојева, често су били потпуно стерилни и неспособни за размножавање, али тада расно мешање још увек није достигло висок степен, дешавало се спорадично, што је значило да су скоро сви мушкарци били прото-Европљани, без проблема са плодношћу, а чак и женски хибриди (данас познати као “Кромањонци”) још увек су били плодни. 

Када су се ово племена вратила у Европу, помало помешана, главни и најозбиљнији негативан ефекат мешања (у смислу плодности) била је смањена стопа преживљавања трудних жена. Да жена постане трудна није био проблем, чак ни данас у већини случајева није, али да жена преживи трудноћу и роди дете је био приличан изазов, а када је дошло додатног мешања ово је био огроман изазов.
Жене су имале кукове створене за рађање деце која су у расном погледу идентична њима, тако да ако би их мушкарац друге расе оплодио, а дете наследило очев облик лобање (а за то [статистички] постоји 50% шанси), то постаје огроман проблем за жену која се порађа. Данас имамо исти случај, када се афричка жена уда за европског мушкарца; оне имају толико проблема приликом порођаја, да доктори често аутоматски (!) желе да обаве порођај царским резом, како би били сигурни да ће и дете и мајка да преживе. Такво рађање је само по себи тешко: покушај да се истисне огромна лобања друге расе кроз кукове, прилично повећава вероватноћу не само за смрт мајке и детета, већ и за оштећење мозга детета.

Када је Сигмунд Фројд измислио своју апсурдну, игнорантну и потпуно заблудну теорију, која се односи на “инцестоидне жеље” девојчица према својим очевима, једноставно није могао да разуме да жене не привлаче њихови очеви и не траже мушкарце који личе на њихове очеве због тога. Оне траже мушкарце који изгледају као њихови очеви због тога што ће  имати већу шансу да преживе рађање детета тог човека: ако њен партнер изгледа као њен отац, вероватно је да ће глава детета савршено да одговара њеним куковима.
Када је расно мешање почело, разлике између прото-Европљана и прото-Африканаца биле су прилично велике и само је неколико хибридне деце (и њихових мајки) преживело порођај. Ова преживела деца су највероватније искључиво била она која нису у великој мери наследила велику лобању својих очева, већ мању афрички лобању својих мајки. Наравно, није било све тако једноставно, али уопштено, ово је био случај. Тако да је Кромањонац, директан резултат мешања, имао већи мозак и лобању од оних који су имали прото-Африканци, али ипак мање од оних које су имали прото-Европљани. Као и друга позната створења мешанци и Кромањонци су патили од низа проблема, као што је прекомерен раст, лоши зуби, дефектан скелет итд.

Срећом да се мешање раса дешавало само спорадично и временом су проблеми проузроковани овим смањени и у учесталости и у јачини. Прото-афрички гени су све више и више равномерно распоређивни у прото-Европској популацији, која се већину времена није мешала са њима. Мада је хибридизација променила европску популацију и извзвала много негативних ефеката, плодност никада није била проблем. Али је преживљавање порођаја остао озбиљан проблем, заправо и дан данас – због тога што су Европљани у просеку само 99,7% Неандерталци. 

Видео у вези са овом темом: The Neanderthal Theory




http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/13/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-i/