О Екстремизму и Екстремистима

Варг Викернес

Изворни текст

Уврежено је мишљење данас да су људи попут мене екстремисти, а говоре нам наравно да је екстремизам опасан! Терају већину од нас да верујемо да су узрок скоро свих проблема данашњег света екстремисти попут мене. Ако ништа друго бар нас треба лишити права да изразимо иједан од наших одвратних, екстремних ставова…

Како ја гледам на то, ја нисам екстремиста. Када дајете све од себе да сачувате традиционалне вредности, обичаје, традиције, обреде и религију, то уопште није екстремно. Када се борите за опстанак свог континента и популације његових староседеоца, то уопште није екстремно. У ствари је много више екстремно не пружати отпор када је све што је вредно у вашем друштву под директном претњом да буде уништено и уклоњено. Оно што људи као ја представљају је умерено и нормално колико год је могуће у овој ситуацији. Током историје човечанства 99% свих људи је делило мој поглед на свет, 99% времена.

Ја верујем да је екстремно мислити да су геј бракови у реду или да је хомосексуалност савршено нормална. Верујем да је екстремно мислити да мушкарац треба да обавља посао жене а жена мушкарца. Верујем да је екстремно мислити да твоја сопствена биолошка група треба да буде хибиридизована, до толиког степена да престане да постоји. Верујем да је екстремно мислити да странци желе теби и твом народу све најбоље и да неће фаворизовати свој народ на штету твог. Верујем да је екстремно толерисати масовну имиграцију у твоју земљу и не мање масовну имиграцију људи са разних континената који су следбеници религије која јасно проповеда да је дужност њених следбеника да или да те конвертују у њихову религију или да те убију ако не успеју то. Верујем да је екстремно дозволити странцима да дођу у вашу земљу и силују ваше жене и после тога што су урадили, остану у њој. Верујем да је екстремно дозволити ционистима и интернационалистима да уништавају твоју културу, дозволити да забављају твоју децу лажима, дозволити да гаје расизам према твом народу у твојој сопственој отаџбини. Верујем да је екстремно веровати у богове са других континената. Верујем да је екстремно дозволити банкарима да праве робове од тебе и твоје деце, користећи банкарски систем да би ово постигли. Верујем да екстремно дозволити фармацеутској индустрији да трује твоју децу са „вакцинама“ које садрже живу, коју директно убризгавају у крвни систем твоје нејачи. Верујем да је екстремно дозволити држави да преузме већину образовања и узгајања твоје деце! Ти си екстремиста! Како се ти усуђујеш да мене називаш екстремистом?

Да, екстремизам је опасан! Како ја видим, екстремисти су, исто као и они који су на власти данас, луди и потпуно опасни! Толико су опасни јер су они и њихова геноцидна анти-европска политика, разлог што смо од господара Европе дошли до ситуације да се суочавамо са изумирањем на сопственом континенту за само 70 година отприлике.

Драги пријатељи и пролазници, а и драги земљаци испраних мозгова; молим вас, узмите мало времена и размислите о свему овоме поново! Молим вас придружите нам се у нашој борби за враћање у нормално стање, враћање традиционалном, здравом и одрживом начину живота. Ми нисмо ти који су екстремисти. Ми смо само они који су исклизнули кроз њихове, крвљу умрљане прсте, када су зграбили наше нације за врат да их угуше – и ми смо одолели тим екстремистима.

Ја видим ове екстремисте као добар пример опасности по наш свет;

 

  

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, VI део

Варг Викернес

Изворни текст

Све се наизглед враћа у нормалу. После прошлонедељне забуне, када су неколико дана промовисали  ThuleanPerspective.com више него што бих ја могао за 100 година оптуживајући ме за свакакве ствари, медији ће да наставе да игноришу блог. Видећемо мање посетиоца на сајту него прошле недеље, али неки нови – који су постали свесни да постоји – ће ипак остати. Све у свему, велики број Европљана је постао свестан неправде и других мана њиховог система , исто тако и глупости појединих актера истих система. Мислим да са сигурношћу можемо да тврдимо да су непријатељи моје идеологије и религије отворили ватру на мене али су погођени рикошетом њиховог сопственог оружја. Остао сам неогребан. Заправо сада имам већи кредибилитет и већу групу читаоца. Са њиховим чином терора против моје фамилије, само су учврстили и можда чак и  доказали моје поенте.

„Несвесна срца никад не освајају лепе даме.“ (европска пословица)

 Презентована у медијима као француски нео-нацистички терориста

Наслов ове серије постова је „Тероризам у Француској“ и он се наравно не односи на њихове оптужбе изнете против моје жене и мене нити на медијску причу о тероризму. Све време се односио на њихов чин тероризма. На њихов тероризам. Зар нису напали моју фамилију са тероризмом, (зло-) употребљавајући полицију да би ме изложили правом насиљу: пуцано је на наша улазна врата, прозори су разбијени, викали су и уперавали пушке у нас, (наговештавајући „руке у вис или ћемо пуцати у вас из наших пушака“), оружано нарушавање приватности од стране маскираних људи, излагање медијским лешинарима, везивање лисицама испред деце, затварање без икаквих доказа, итд.; само због тога што сам износио своје, политички некоректно мишљење, на интернету. Зар све ово није тероризам када знамо да нису имали прави разлог да то ураде?

„Оног ко постане овца појешће вук.“ (европска пословица)

Ипак, они нису само напали моју фамилију. Нису само нас покушали да застраше средствима насиља; хтели су да направе пример за вас остале. Хтели су све да нас застраше. Њихова порука је јасна: „Изражавајте ваша политички некоректна мишљења јавно и ви ћете патити.“ Сви националисти, негде тамо, требали би да се покрију и сакрију у страху. И да буду тихи. Они желе тоталну контролу, сваког ума и сваког тела на овој планети.

„Многи имају и превише али нико нема довољно.“ (европска пословица)

 Наравно, када сам постао свестан закона у Француској, по којима имаш право да изразиш политичко мишљење само ако је у складу са малобројном елитом која је на власти, исто важи и за довођење у питање важеће историје, склонио сам доста мојих постова, да бих их преправио и направио легалним. После сам ипак одлучио да уместо тога напишем нове постове. Како год, све ово значи да ћу морати да се реформулишем и изражавам се на другачији начин.

 „Најслепљи је онај који не жели да види.“ (европска пословица)

Ово ни на који начин не одузима моју вољу или способност да разоткривам непријатеље Европе, изражавам своје мишљење или просветљујем друге Европљане, и остале исто, не само у погледу наше разнобојне европске културе већ и у погледу ужасне реалности пост–паганске Европе.

„Историја је скуп лажи око којих су се људи сложили.“ (Наполеон Бонапарта)

Европски националисти су крвљу и духом везани за наше свето Европско тло, као што је ум човеков повезан са његовим телом. Чак и они који не живе у Европи снажно осећају ову конекцију. Ово веза је нераскидива. Можете је потиснути, али она ће увек бити ту, као жар испод пепела, који чека да постане беснећа ватра поново. Потрошите много на потискивање наше европске природе, са  свим ометањима, димним завесама и лажима, али све што треба да је пробудимо поново је да ставимо пар гранчица и нешто сувог дрвета на жар и он ће се претворити у моћну ломачу, горућу, топлу која осветљава и просветљава наш свет.

„Сродна деца се најбоље играју међусобно.“ (европска пословица)

Ми немамо потребе да користимо насиље да би остварили своје циљеве и свакако не саветујем никога да то проба, што више ви прибегавате насиљу и терору – интернационалисти и ционисти – лакше је за нас да реанимирамо европски колективни дух. Ми, такозвани расисти и „анти-семити“ представљамо не мржњу и презир за друге, већ љубав према различитостима и поштовање за друге. За разлику од вас ми не покушавамо да претворимо ову планету у „глобално село“, уништавајући све различитости кроз колонијализам, комерцијални империјализам и претварање човечанства у универзалну, испрану сиву масу (потрошачких дужничких робова). Уместо тога ми поштујемо свако племе и народ и боримо се за њихово право да имају своју културу, језик, религију, традицију и домовину и да гаје све наведено без наметања и гоњења од стране других. Афрички староседеоци, амерички староседеоци, азијски староседеоци и аустралијски староседеоци, да, али исто тако и европски староседеоци.

„Најглувљи је онај који не жели да чује“ (европска пословица)

 „Ми нисмо наследили Европу од наших предака; ми смо је позајмили од наше деце.“ (европска пословица)

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, V део

Варг Викернес

Изворни текст

Постоји једно питање на које очигледно не знате одговор; зашто су тачно ухапсили моју трудну жену и мене под сумњом за тероризам?

Можемо широко да спекулишемо око овога али истина је да ја знам зашто су ово урадили. Они су ми рекли да су нас ухапсили зато што им је „неко“ рекао да сам ја био један од оних несрећних 500+ прималаца „манифеста“ Ционисте, Масона и Хришћанина, масовног-убице Андреаса Б. Брејвика, који су га примили пре његовог страшног, кукавичког злочина против анти-ционистичке социјалистичке омладине на Утоји. Француским полицајцима је било речено да је адреса на коју је примљен манифест wolfschanze, била моја имејл адреса. Према полицији, само ово (лажно) сазнање довело је до хапшења. Хм… Питам се ко им је ово рекао и зашто?

Увек можете рећи да је куповина три малокалибарске пушке (две 22 ЛР и једне 222 Ремингтон ) и сачмаре са дванеаст пуњења, од стране моје жене изазвала сумњу, али ако је тако онда би и цела рурална Француска требала да буде под сумњом, због тога што овде где ми живимо скоро свако има овакве пушке. Неко има једну, две мање од нас, сигурно, али ипак неко и једну, две више. Ако ико мисли да терористи планирају да у акцијама користе легално набављене и регистроване сачмаре и малокалибарске спортске или ловачке пушке, седме или пете категорије, онда тај није полицајац, већ вероватно потпада под неку другу, мање ласкаву категорију.

Поред овога што сам већ рекао, никад нисам видео европску фамилију, оца, трудну мајку и троје мале деце, да су некада починили било какав акт тероризма, било где.

Моја криминална прошлост је исто наведена као аргумент у корист хапшења, али да ли неко може да ми каже где је веза између убиства перверзног само-прокламованог убице у самоодбрани, зато што је хтео да те мучи до смрти и тероризма? Чак и да верујете у контрадикторне лажи „норвешких“ власти када тврде да сам се возио скоро 550 км и убио човека без доброг разлога (да, ово је званична оптужба совјетског спрдалачког суда у Ослу), морате да разумете да је корак од „убиства“ човека до тероризма веома, веома дуг и свакако редак.

(Могу само кратко да додам да они нису хтели да признају да сам деловао из самоодбране због тога што би им то уништило цео случај против мене, најпопуларинјег и најнепопуларнијег дисидента у Норвешкој у то време, али пошто нису могли да нађу ниједан разуман разлог за убиство, само су утврдили да сам га убио без доброг разлога. Зашто да не? У сваком случају, нико из „норвешке“ штампе никад није ово довео у питање. Исто тако су тврдили да сам избо човека 21 (23?) пута, а у реалности сам га убио малим џепним ножићем, који сам извукао само зато што је он покушао да посегне за (великим) ножем и убоде ме. Вероватно је већина ових рана резултат убода стаклених делова разбијене лампе на које је у једном тренутку пао, носећи само доњи веш у коме је касније и шетао около. Једна од наведених „убодних рана“ које сам ја направио је нађена на његовом табану. Добродошли у совјетску Норвешку.)

Озбиљно сумњам да ме је полиција видела као претњу због тога што сам убио човека пре 20 година – без обзира на разлог.

Коначно, спекулације везане за то да смо ухапшени јер сам охрабривао на побуну су исто тако чисто ђубре, због тога што сам у истом посту а и у  коментарима на мом блогу нагласио да никад не смемо да прекршимо закон и увек делујемо у оквирима закона наших земаља. „Никад не чините ништа илегално“, што сам често говорио је у великом конфликту са тероризмом.

Француске власти, како су рекла нама и нашим адвокатима, да су нас ухапсиле само због (лажне) везе са Брејвиком, особом са којом се снажно не слажемо по свим фундаменталним питањима. Особом коју сам више пута јавно нападао због његових кукавичких злочина, зато што презирем све иза чега он стоји и шта он представља.

Реци ми Француско, зашто се ово стварно догодило?

Моја француска жена је ухапшена, стидљива, 155 цм висока, трудна, плаве косе са три мала детета и без криминалног досијеа. Углавно су јој постављали питања која се тичу мене и мојих активности, зашто онда није позвана као сведок уместо? Реците ми то…

Одрастао сам и већину свог живота провео у совјетској Норвешкој, званој НДР (Норвешка Демократска Република), па ми нису страна злобна, политичка угњетавања, тоталитаризам, екстремизам, гоњење и терор грађана дисидената од стране државе; да ли је можда ово разлог што се толико осећам као код куће, овде у вашој новој Француској?

Совјетска Норвешка; пре свега и углавном совјетска:  

Француска које се сећам и обожавам:

Видите Тероризам у Француској, I део  овде.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

Видите Тероризам у Француској, III део  овде.

Видите Тероризам у Француској, IV део  овде.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, IV део

Варг Викернес

Изворни текст

Право пријатељство једино може да се искује у конфликтним ситуацијама. Говорио сам ово и  раније, још увек верујем да је то истина. Када ствари крену по злу, кукавице и издајице ће се разбежати, побећи и сакрити се и оставити вас да се сами борите против непријатеља. Ово можемо видети за време рата али и у свим другим врстама конфликата; вербалне расправе, туче песницама и исто тако правним гоњењима. Право другарство се кује само тада када ствари крену по злу и они који не побегну да спасу сопствену кожу остају и знају да могу да верују једни другима.

 „Многи су волели издају, нико издајника.“ (европска пословица)

Ове недеље, Мари и ја смо били у невољи; прогањани од стране полиције без доброг разлога, стављени у ћелије и злобно нападани од стране медија. Нека људска створења, ниједно од њих наши пријатељи, су се придружила медијском хору који је завијао њихову песму вредну сваког презира, када су избљували напоље своју мржњу и пљунули на нас својим отровним језицима.

„Незаслужена увреда не гризе много“ (европска пословица)

После свега, срећан сам да кажем, да смо Мари и ја, иако смо сигурно видели понешто непријатељства прошле недеље, били засути подршком са свих страна. Од породице, од пријатеља, од познаника, од комплетних странаца, чак и од појединаца којима смо се пре само дивили из даљине. Видели смо толико храбрости и правог пријатељства у људима око нас. Веома смо дирнути свиме овиме и веома захвални, желимо да искажемо нашу захвалност свима вама. Добили смо буквално стотине мејлова, са понудама сваке врсте подршке, од економске до моралне. Исто тако смо веома охрабрени чињеницом да су многи, који нису били наши пријатељи раније, стали уз нас на линију ватре, такорећи, када је температура била највиша, да нас заштите; тражећи од нас само то да им буде дозвољено да се боре за правду и морал, уз нас. Много вам хвала.

„Свако треба да оде кад је позван код пријатеља који је срећан, али и непозван када има проблеме.“ (европска пословица)

Онима који су нам нудили економску помоћ или нам предлагали да дозволимо да нам други донирају новац, хвала вам много али не хвала. Веома сте љубазни и неизмерно смо вам захвални. Наравно да смо претрпели економску штету због свега овога али желимо да изнесемо овај терет сами. Терет сазнања да би други били оптерећени због нас је тежи него сам терет економског губитка. Мислимо и надамо се да ћемо моћи да се снађемо.

„Од претрпљене штете постајеш мудрији, али не и богатији.“ (европска последица)

Онима који су наручили ForeBears ДВД, од стране моје жене сам замољен да кажем да ће наруџбине бити послате, само ће требати мало више времена него обично, због наше садашње ситуације. Она је примила огромну количину наруџбина, много више него обично, али истовремено морамо да средимо и очистимо кућу и поправимо врата после полицијског упада. Ходамо у обући унутар куће због тога што су мали парчићи стакла посвуда, чак и на горњем спрату и чак после неколико усисавања. Због новинарске опсаде, тренутно нисмо у могућности да на миру избацимо крш и гомиле сломљеног стакла из наше дневне собе. Надамо се да ће све бити завршено пре него што се деца врате.

„Боље да патиш због истине него да будеш награђен због лажи.“ (европска пословица)

На сву срећу, пошто смо сурвивалисти, не недостају нам ни вода ни храна нити било шта друго и можемо да изаберемо да се не показујемо индивидуама са камерама испред и волео бих да ово искористим као пример колико је важно бити спреман за сваку врсту тешке ситуације у којој можете да се нађете. Ако сте сурвивалиста мање ћете трпети, понекад уопште не, у ситуацијама које могу да буду тешке за остале који то нису. Није све што вам је неопходно за опстанак лако наћи у природи и могуће предвидети.

„На мирној води сваки брод има доброг капетана.“ (европска пословица)

Хвала вам свима, још једном, на вашој подршци. Покушаћемо да се одужимо сваком од вас понаособ, али надам се да ћете разумети ако не будемо били у могућности, барем не у најскорије време.

„Нисмо наследили Европу од наших предака, позајмили смо је од наше деце.“ (европска пословица)

Видите Тероризам у Француској, I део  овде.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

Видите Тероризам у Француској, III део  овде.

Видите Тероризам у Француској, V део  овде.

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, III део

Варг Викернес

Изворни текст

Следећег дана испитивање је почело нормално, око 8:00, и предмет се веома тицао политике и постојала је очигледна намера припреме потенцијалног правног гоњења, базираног на мојим могућим преступима у постовима на ThuleanPerspective.com, који нису у складу са француским забранама изношења политичких мишљења. Касније исог дана, судија је желео више одговора и разјашњења у вези са питањима на која сам одговорио раније тог и два претходна дана, желео је да полиција добије тачнију слику о свему.

Адвокат ми је, на крају тог дана, рекао да ћу највероватније бити пребачен у Париз, на посебно место посвећено оваквим предметима. Пошто су ме вратили у ћелију почео сам ментално да се спремам за још једну дугу и тешку битку против свих изгледа, у непријатељском систему, који хоће да ме казни не би ли заплашио мене и остале да не причају против „елите“. Политички злочин. Казна због изражавања мог мишљења и објављивања моје забринутости за будућност.

Убрзо после тога, прошло је можда 20 или 30 минута, један од истражитеља се вратио у ћелију и рекао ми је да је судија прегледао резултате испитивања и да могу да идем кући. Али добио сам још 48 сати задржавања а прошло је тек 10 од тих 48! Како је то могуће? Добро, дао сам своје објашњење које је било сасвим у реду и могу само тако да одем. Тако лако. Поново сам се суочио са културним шоком, суочен са ситничавим полицијским истражитељима у Норвешкој, који никад нису ослободили никог пре последњег минута, без обзира на све, и који су увек покушавали да те држе закључаног колико год је могуће дуже од одређеног. Они би ме држали бар тих 48 сати! Не, истрага је завршена и могу да се вратим кући… у реду, као Норвежанин стварно нисам очекивао ово али наравно нисам се расправљао и… кренули смо.

Исти тим специјалаца који ме је хапсио, добио је задатак да ме врати кући, овог пута у цивилној одећи али још увек са ски маскама на лицима. Још увек су били изузетно ауторитативни, професионални и такорећи  јасни и напустили смо полицијску станицу возећи се кроз групу фотографа и репортера, који су морали да буду физички одгурнути са пута да би направили места за кола да прођу. Неко време су наставили да трче за колима, покушавајући да направе снимак који могу да искористе. Драги Пагански Боже! Било ме је срамота што сам исте врсте као ови појединци; каква ужасна група људи! (Да, моја жена ме је доста ограничила овде. Ово није оно што сам првобитно хтео да кажем о њима…)

Током вожње ка кући, полицајаци се нису понашали мање професионално него пре, обраћајући пажњу на гонитеље (тј. новинаре) рутински говорећи један другоме шта виде. „Десно је чисто“. „Лево је чисто“. „Пажња! Фолксваген“ када је Фолксваген кренуо са паркинга после нашег проласка покрај њега, итд. Како сам возач Ладе Ниве, уверавам вас да је пут од Бривеа да моје куће сигурно трајао много краће него што обично траје.

Питали су ме где желим да ме одбаце, због тога што новинари опседају моје имање и ја сам им рекао да идемо да стазице иза оближњег шумарка. Одбацили су ме дотле и придружили ми се у мом пешачењу до куће. Објаснио сам им како планирам да уђем у башту а они су ми рекли да морају да се увере да сам ушао, пре него што оду. Праћен њиховим погледима , приближио сам се кући и када сам ушао у башту подигао сам палац у вис (прим. прев. у смислу да је све у реду). Ситуација је била помало бизарна. Четворица добро грађених и јаких младих људи, носећи ски меске и бојне рукавице али у мајцама, само стоје ту испод дрвета. Да сам сусрео такву групу док шетам са децом кроз шуму, био бих веома забринут. Размишљао сам о старој гопођи коју сам видео неколико пута на тој стази и надао се да није пошла у шетњу баш то вече…

Задњи улаз је био закључан па сам морао да дођем до предњег, али сам прво погледао да ли има неког тамо. „Обала је била чиста“ па сам отворио предња врата, која су остављена откључана (!?) и када сам затворио врата за собом, видео сам кроз прозор фотографа како прави снимке.

Репортерска руља, која је била испред полицијске станице у Бриву, почела је да се појављује, један за другим, и кренули су да сликју све. Гаражу. Кућу. Кола. Дрво у башти. Прозоре. Кола поново. Кола из другог угла. Итд. Поново и поново. Трајало је сатима. Зашто? Зашто би њиховим читаоцима или гледаоцима или коме већ, из било ког разлога, били интересантни ови мотиви?

Сва кола су била остављена откључана, на отвореном, у нашем дворишту. Једна су извезена из гараже а на другима је покривач био склоњен. Била су комплетно изложена репортерским објективима. Зашто?

Да бих зауставио нарушавање моје приватности са њихове стране, изашао сам, скривен, да увезем ауто у гаражу и покријем други. Камерман је полудео и почео је да трчи около, као лудак и све да слика.

Веома рано, следећег јутра, склонио сам и трећа кола са пута, са друге стране куће, али репортери – мало каснећи – незаконито су упали на комшијино имање и наставили да сликају, са комшијиног приватног власништва. Да, прекршили су закон само да би могли да наставе да сликају исти ауто који су сликали претходног дана… какава улов! „Сада је ауто под дрветом, иза угла куће! Ууууу!

Жалим их. Не могу да буду врло поносни на себе.

Ова фотографију сам сликао овог јутра, 20. јула 2013 године. „Све се враћа, све се плаћа“.

 

Затамњења лица и регистарских таблица (аматерско и брзо) сам урадио користећи Paint, због закона о приватности овде у Француској, које бар ја поштујем.

Ја сам сурвивалиста, па ако хоћу да останем ван њиховог погледа могу то и да урадим – буквално годинама. Узели су женине пушке али не и резерве хране и воде. Питам се да ли ТВ станице и новинске куће могу себи да приуште да држе своје репортере, овде у Француској, још дуго – или да ли су вољни да наставе све ово само да би добили још слика нашег власништва и имања. Они већ представљају сервисе који су у реалности постали сувишни. Ми имамо интернет и више нам нисте потребни. Збогом.

Видите Тероризам у Француској, I део  овде.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

Видите Тероризам у Француској, IV део  овде.

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, II део

Варг Викернес

Изворни текст

Нажалост, био сам у притвору и раније. Заправо неколико пута. Све у свему месец дана укупно. Није уопште удобно. Само лежиш тамо, неки пут и данима, у екстремним случајевима и недељама, пре него што те пребаце у нормалан затвор и нормалну ћелију где треба да проведеш недељу или две у притвору, чекајући суђење.

У Француској ми је било допуштено да причам са адвокатом изненађујуће брзо. Он ми је рекао да сам ухапшен због „тероризма“, али изгледа да немају доказе ни било шта слично па је претпоставио да је то урађено само како би добили више времена и више легалних права везаних за наш третман.

Када ништа нису нашли у нашој изнајмљеној кући или на нашем имању што би сугерисало да моја жена и ја имамо криминалне планове, једино што им је остало било је да покушају да нас такорећи „ухвате“ да сами себе причом убацимо у невољу. Само што је изгледало да нису превише заинтересовани да нас „ухвате“. Уместо тога покушавали су да расчисте ствар. Био сам шокиран! Имајући искуства са гомилом разбојника који су познати као Норвешка криминална полиција, који нису марили за било шта друго осим да ухапсе мене и све друге без обзира на све, сада сам причао са полицајцима који су стварно радили свој посао, баш као што и нормални људи очекују и како би требало да раде. Без лажних изјава. Без намештених доказа. Без подметања илегалних предмета на наше имање. Без покушаја да изврну све што кажем тако да испаднем покварен до сржи. Без намерног погрешног схватања свега што кажем. Без покушаја да окрену Мари и мене једно против другог. Ништа, ако занемаримо неспоразум око тога шта је конфисковано и ко је био присутан када је то рађено. У исто време, локални полицајаци у Бривеу, су се понашали примерно исто тако, сви они, све време. Били су љубазни и професионални. Без урликања вулгарности ухапшеном. Без претећег понашања. Без подцењивачких осмеха или излагања поругама. Без злоупотребе моћи. Уф! Француска је стварно другачија. У том тренутку осетио сам се помало осрамоћен зато што сам Норвежанин. Можда цивилизација ипак није стигла у Норвешку, још увек.

Све је рашчишчено и веома брзо је решено да моја жена и ја нисмо имали никакве терористичке планове. Међутим, агенти из Француске унутрашње службе безбедности су радили према наређењима „са врха“ како су ми рекли, па су морали да нађу нешто што би оправдало наше хапшење, које је очигледно наређено „са врха“ и почели су да праве друге оптужнице против нас. Рецимо да ли смо одговарајући родитељи? Постављено ми је питање о камуфлажној одећи мога сина, стрељаштву и коришћења мача од стране моје ћерке на фотографијама на мом блогу.

Да ли је ово војна обука и политичка индокринација мог најстаријег сина?

Да ли је ово војна обука или политичка индокринација моје двогодишње ћерке?

Не?…У реду. Нисам имао појма о томе шта је пролазило кроз њихове главе приликом постављања ових питања, бар нису инсистирали да је ово била војна обука или политичка индокринација било које врсте. Дечаци воле да се играју са пиштољима играчкама у камуфлажним униформама. Дечаци воле дрвене штитове и мачеве. Воле да се играју скривања ( а камуфлажна одећа је добра за то). Дечаци воле лук и стреле, и ја сам када сам био мали. Мала двогодишња девојчица се игра са дрвеним мачем свог старијег брата. Не, то није војна обука или испирање мозга деце. То није политичка индокринација. То је савршено нормално.

„Човек на врху“, политичар наравно, ипак је хтео да ме ухвати због нечега. Нису откривени терористички планови првих 24 сата? Није откривена зла нацистичка индокринација деце после првих 48 сати? Merde! Морали су да нађу нешто друго да ми прикаче и тако продуже притвор за још 48 сати. Ипак, моја трудна жена је пуштена из притвора и успешно прошверцована напоље од стране Француске унутрашње службе безбедности, поред хорде новинара који су направили камп испред полицијске станице.

Видите Тероризам у Француској, I део  овде.

Видите Тероризам у Француској, III део  овде.

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео са енглеског Александар Маслар

Тероризам у Француској, I део

Варг Викернес

Изворни текст

У уторак сам се пробудио нешто раније него обично. Обично устанем због тога што пас мора да врши нужду на нашем травњаку, око 7, али овог јутра пробудио ме је галсан прасак. Мање-више, скочио сам са кревета и видео да неко проваљује у нашу кућу. Добро је да сам моментално видео да је у питању полиција па нисам посегао за било каквим одбрамбеним средством, уместо тога сам дигао руке у вис и сачекао да полиција уђе. „То је само полиција“. Моја друга мисао је била: „Шта они траже овде? Да ли је могуће да разбијају цео улазни део само због мог блога?“. Нисам био сигуран да ли пуцају или само разбијају наш дневни боравак. После укупно три експлозије (за које се касније испоставило да су били пуцњи) и пуно ломљаве стакла и оквира врата, ушли су.

Моја трудна жена, несвесна још увек да се ради о полицији, покушала је да прекрије својим телом нашег најмлађег сина и – рекла ми је касније – хтела да дохвати своју 22 ЛР Браунинг пушку, када је схватила по мојој реакцији да је у питању полиција. Наш најмлађи син, који је те ноћи спавао у нашем кревету (због тога што нам је моја ташта била у посети), био је директно иза мене а испред цеви полицијских пушака.

Извините због дигресије, некад када купујете доњи веш добијете три пара гаћа у једном паковању и из неког разлога бар су једне у некој ужасној боји. Наравно да сам носио баш такав пар тог јутра. Пар упадљиво наранџастих гаћа. Пошто сам већ у више наврата био извлачен на улицу или у затворски ходник од стране норвешких полицајаца или затворских чувара, помислио сам како ћу бити фотографисан са својим стомачићем, проређеном косом, поцрнелим рукама које су у великом контрасту са мојим белим телом – носећи ужасне наранџасте гаће. (Свако би вероватно помислио да сам у ствари Холанђанин…)

Када сам комплетно завршио мој интелигентни низ мисли о наранџастим гаћама и свему осталом, полиција се попела уз степенице и – једноставно речено – ухапсила ме, лицем ка кревету са лисицама на леђима. На моје велико изненађење, ухапсили су и ставили лисице и мојој трудној жени, остављајући мог шокираног, најмлађег сина без заштите своје мајке. Доста  агената Француске унутрашње службе безбедности у цивилу су дошли и, очигледно њихов шеф, рекао је: „Да, то је Викернес“.

Улазна врата дневне собе после полицијске акције:

 

Захваљујући томе што је моја ташта била ту да се брине о нашој деци, нисам био забринут што се тога тиче. Чуо сам их како причају и како их ташта умирује. Дозвољено ми је – на моје велико изненађење – да обучем нешто одеће и речено да смо осумљичени за извршење или припремање извршења терористичког акта. После тога смо били под надзором док је полиција у цивилу претресала ствари у нашој канцеларији. Све у свему, претресли су целу кућу, конфисковали књиге, муницију и 5 резервних шаржера, рачунаре, УСБ стикове, хард дискове, пушке: 22 Ремингтон ЦЗ 527, 22 ЛР ЦЗ 457, 22 ЛР Браунинг, Бајкал сачмару са 12 патрона; 3 ваздушне пушке, ножеве за преживљавање, три лука са све стрелама, гладијус, сакс и два копља. Проверили су целу кућу и имање и са псима, али – наравно – ништа нису нашли. Такође су нашли и оружане листове за све пушке и муницију, као и дозволу моје жене за поседовање овог оружја.

Нису узели женин часопис о лову, ниједну од наших књига о камповању, опрему за пецање, књиге о првој помоћи, храну или било какву другу опрему за лов, преживљавање или камповање. (…)

После тога вратили су ме у дневну собу где сам видео да је мој најмлађи син повратио док га је баба држала у рукама и схватио да га је све ово веома потресло. Полицијска акције је била превише драматична за троипогодишњег дечака. Моја ташта је покушавала да га утеши. Очигледно, после свега, ситуација са децом и није била тако добра. Његова трудна мајка је смештена на столицу испред деце, са стављеним лисицама, крварећи из носа.

По нашем предњем травњаку је било паркирано мноштво полицијских аутомобила а агенти у цивилу су били посвуда. Стављена ми је капуљача на главу и брзо сам убачен у кола са још пола тима специјалаца. Моја жена је стављена у кола која су се кретала иза наших, са друго половином тима. Двоја кола су напустила имање и веома брзо кренула ка ауто-путу, којим су наставила да се крећу брзином од 160-170 км на час ка Брив-ла-Гаљарду. Полицајац је професионално маневрисао кроз саобраћај и сигурно смо стигли у Брив. Ставили су нас у одвојене ћелије. Знао сам да немају никакав разлог да би нас опужили за „тероризам“ али сећање на лоше искуство са норвешком полицијом ми се освежило у уму. Да ли и француска полиција намешта доказе? Да ли ће ме и они држати затвореног скоро годину дана пре него што ме изведу пред политизиран суд и проведу ме кроз некакву спрдњу од процеса? Још увек нисам знао па сам био забринут. Нажалост моја жена је исто била  умешана и наше троје деце је остављено да чека на наш повратак.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

На срећу, полицајци су дали све од себе да уклоне стакло са пода и потрошили много времена како би били сигурни да нема делића стакла у ципелама које су дали нашој деци. Нешто стакла на поду, после усисавања дела пода око гомиле:

 

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

 Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/