Наука у Скандинавској Митологији: Магнетно Поље, Озонски Омотач и Ултраљубичасто Зрачење

Наука у Скандинавској Митологији: Магнетно Поље, Озонски Омотач и Ултраљубичасто Зрачење



Варг Викернес

Изворни текст


Европа је некада била веома просветљен континент, са паганским погледом на свет који је био заснован на науци.  Не на политизованој квази-науци, већ на правој науци. Доказе за ово можемо да нађемо широм наше митологије.
У Grîmnismâlu, строфи 38, говори се о штиту између Сунца и Земље, који штити тло и море од паљења. Штити се зове Svalinn (“Хладилац”):

38. Svalinn heitier, hann stendr sôlu fyrir,
Skjöldr skînanda goþi:
björg og brim veitek at brinna skulu
ef hann fellr î frâ.

(38. “Има један, Хладилац се зове, који стоји испред Сунца,
штит од сјајне богиње;
планине и олујна мора
гореће ако падне одатле.”)


Из Википедије:

“Земља је у великој мери заштићена од соларних ветрова, млаза честица са енергетским набојем које емитује Сунце, њеним магнетним пољем, које одбија скоро све честице са набојем. Ове честице би уништиле озонски омотач, који штити Земљу од штетних ултраљубичастих зрака. Рачунице показују да је губитак угљен-диоксида из атмосфере Марса, који је резултат уклањања јона соларним ветром, конзистентан са скоро потпуним губитком атмосфере, када се марсово магнетно поље угасило.” 



Да ли су знали да овај “Хладилац” штити живот на нашој планети? Да ако би “пао”, земља и море би “изгорели”? То можемо да научимо из ефеката ултраљубичастог зрачења.


Како год, цео спектар ултраљубичастог зрачења има одређене биолошке особине јонизујућег зрачења, тако да наноси далеко већу штету многим молекулима у биолошким системима, него ону коју би нанело пуко загревање (пример су опекотине од сунца). Ове особине произилазе из тога што снага ултраљубичастих фотона мења хемијске везе у молекулима, чак иако нема довољно енергије да јонизује атом.

Ако “Свалин” падне ми ћемо изгорети (од Сунца). Можда су наши преци ово већ знали – бар пре хиљаду година.


Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Свет Таме II

Свет Таме II




Варг Викернес

Изворни текст




Други део Света Таме....


http://www.youtube.com/watch?v=YO3zLAS4FC8

Свет Таме

 Свет Таме




Варг Викернес

Изворни текст

Проблем са такозваним блек металом је то што је окружен гомилом лажи, многе од њих чак и немају никаквог смисла. Тако да је тешко да се схвати шта је блек метал био, шта је требало да буде и зашто се претворио у то што јесте. Већина ветерана блек метал сцене је или мртва, игнорантна, непрестано пијана и/или ретардирана, тако да је добијање било какве резумне ингормације од њих, веома тешко.

Блек метал персонификован? Или можда не…



Био сам тамо и знам шта се дешавало и зашто се дешавало. Већина од оних који се баве овом темом то схватају, као и то да нисам ни ретардиран нити непрестано пијан, нити мртав (још увек…), тако да ретко прође недеља без да ми, увек исти новинари, студенти, филмаџије или писци, пошаљу мејл и траже ми да учествујем у овом или оном пројекту, везаном за блек метал. Као што можете да схватите, судећи по томе колико ретко причам о овој теми, одбијам њихове понуде. Мука ми је од ове теме и волео бих да нестане. Заувек.

У исто време, ваљда бих требао да причам више о овоме, да бих бацио мало светла на све што се дешавало и одагнао таму која окружује ову тему. Пре него да причам са неком особом која нема појма и која жели само то да се њено име појави на некој књизи или ДВД омоту, која током прављења изврне све још више и изроди гомилу лажи и погрешних интерпретација, говорићу сам о овој теми – и то ћу да урадим на YouTube.

Моје сниматељске вештине су ограничене, као и моје ораторске способности, тако да се потрудите да издржите са мном. Можемо само да претпоставимо (или бар да се надамо), да ћу их, како време одмиче, усавршавати.

Придружите ми се и ступите у Свет Таме, несмотрености и црног хумора. Уживајте…

 http://www.youtube.com/watch?v=q_2l5nkhLj0


Превео са енглеског Александар Маслар




http://thecallofthule.wordpress.com/2014/01/20/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B5/

Наука у Скандинавској Митологији: Гравитација

Наука у Скандинавској Митологији: Гравитација


Варг Викернес

Изворни текст

У нашем Сунчевом систему постоји једна планета која осигурава живот на Земљи, онакав какав познајемо. Наравно, то је Јупитер. Да није гравитационог поља ове џиновске планете, површина планете Земље била би изроварена објектима из свемира.

Планета није случајно названа Јупитер. Скандинавски назив за божанство Јупитер је Тор (Þôrr). Он је познат као бог грома, мање као бог пољопривреде, још мање као бог кише. После грмљавине следи киша, а као што знамо киша је (ако пада у  нормалним количинама…) добра за пољопривреднике.

Тор се у Скандинавији обично зове “Тор са чекићем”, због тога што је познат по свом посебном чекићу, који су за њега направили мрачни вилењаци (=патуљци), под земљом. Чекић је првобитно био камен, што се може видети из етимологије речи чекић, која изворно значи “камен” (прим. прев. односи се на реч у скандинавским језицима). Он му се увек враћа када га баци у ваздух, а може и да буде толико мали да може да га стави у џеп или торбицу, ако то пожели. Такође је опремљен појасом који га чини дупло јачим, Мегингјордом (Meginnjörð, што значи “моћ Земље”).

Као што знате, гравитација проузрокује да киша пада на тло, да се камен врати у вашу руку када га баците у ваздух, а знамо и то да гравитација није пропорционална величини предмета, већ само његовој маси. Тако да његов чекић можа да буде толико мали колико он хоће, без да утиче на његову моћ. Природно, његов појас снаге се зове “снага Земље”, јер је то само још један назив за гравитацију; снага масе.

У скандинавској митологији, Торов задатак је да штити свет од камених и ледених дивова, баш као што планета Јупитер штити планету Земљу од камених и ледених дивова из свемира – помоћу своје гравитације. Уместо да ударе у нашу планету и униште овдашњи живот, камени и ледени дивови су усисани у Јупитер, његовом гравитацијом.

Даме и господо, пре него бог грома, кише и пољопривреде, наш драги Тор је пре свега и углавном бог гравитације. Ово може да објасни и то због чега је Тор једини бог у скандинавској митологији који има косу и браду рђаво-црвене боје; планета Јупитер је рђаво-црвене боје.

Које је још знање уништено од стране Јевреја хришћанства, пре него што смо ми успели да сазнамо за њега? Шта је све изгубљено због њих?



Римски: Јупитер
Грчки: Зевс
Скандинавски: Тор
Словенски: Перун
Келтски: Таранис
Балтички: Перкунас
Фински: Перкеле



Превео са енглеског Александар Маслар


http://thecallofthule.wordpress.com/

Позитивна Пропаганда

 Позитивна Пропаганда


Варг Викернес

Изворни текст

Постоји “негативна пропаганда”, на пример када се говори лоше о ономе иза чега ваши непријатељи стоје и за шта се боре и “позитивна пропаганда”, на пример када се говори са топлином о нечему што је ваше. Трудим се да ширим само позитивну пропаганду, користећи било која средства која су ми на располагању, да бих осигурао опстанак Европе у ово доба хаоса и нихилизма. Овога пута комбинујем Бурзум, моју књигу “Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia”, овај блог и YouTube. Уживајте!


 http://www.youtube.com/watch?v=bK5F_WOE-Po


Превео са енглеског Александар Маслар

Декаденција

 Декаденција



Варг Викернес

У хришћанству ћете наћи комадиће украдене из митраизма, неколико комадића вавилонске религије, религије засноване на сумерској. Наравно, много тога је преузето из египатске религије, из хиндуизма такође. Или би бар требали да верујемо да је тако…



Хришћанство је почело као чисто јеврејска секта. То је била јеврејска религија, створена искључиво у сврху уништења Римског царства, у то време њиховог највећег непријатеља (касније се користило за уништење читаве Европе). Из овог разлога хришћанство је било забрањено. Такође је наишло на јак отпор широм Европе, из других разлога. Заправо, наишли су на толико јак отпор, да су успут морали да модификују своје оружје, хришћанство, да би имало било какву шансу за успех током коришћења у Римском царству. Римљани су одбијали да се одрекну сопствених религиозних идеја, могуће је и да нису могли, јер су биле у њиховој крви. Тако да је временом све више и више римске (тј. европске) религије припајано хришћанству. То је нешто што су морали да ураде, да би га Римљани уопште и прихватили! Из овог разлога, временом се хришћанство ширило по Римском царству и допринело његовом паду, иако више није било ни довољно јеврејско, ни довољно ефикасно, као што је на почетку намерено да буде. Сви верски празници у хришћанству су претходно били европски; сваки од њих, само су значења помало промењена! Анти-римски терориста Исус, није оно што је првобитно планиран да буде. Уместо тога он личи на европско соларно божанство вечног враћања. ”Бог” више личи на европског Бога Неба, него на злокобног хебрејског Јехову, а курва Марија се претворила у брижну и нежну европску Мајку Богињу Земље. Морал и етика су били европски, симболизам исто тако, као и традиције. Тако да се, на крају свега, хришћанство претворило у религију која има јеврејску основу, а све остало скоро искључиво европско.

Хеимдал/Кронос/Сатурн/Аметон/Дажбог/Белобог као “Свети Никола”:



Тако да разлог због кога налазимо сличности између хришћанства и митраизма, вавилонске религије, египатске религије и хиндуизма, није тај да су оне утицале на хришћанство, већ чињеница да је европска религија имала велики утицај, можда је чак била и основа, свих ових вера! Када су и оне изворно европске, или под великим утицајем европске религије, зашто онда не би биле сличне и европизованом јеврејском оружју, названом хришћанство?

Сви знамо за католицизам, грчко-руску парвославну веру и различите форме протенстантизма, али и други облици хришћанства су се раширили Европом, сваки прилагођен локалним европским обичајима, коришћеним за уништење европске културе. Ти облици су били различити, због тога што су различити видови европске религије задржани у различитим деловима Европе. Јеврејско оружје се претворило и у: катаризам, богумилизам, келтско хришћанство, гностицизам, коптско хришћанство, сигуран сам и у гомилу других варијанти обликованих локалним обичајима, да би их Јевреји лакше промовисали и ширили у одређеној европској области. Као што знамо, нису сви типови хришћанства преживели, из различитих разлога.

До времена када је хришћанство досегло Северну Европу, већ је било лишено јеврејске, а препуно европске садржине, тако да није имало негативан ефекат који су Јевреји прижељкивали. Тако да су схватили да морају нашто да ураде поводом тога и врате хришћанство на оно што је првобитно требало да буде: јеврејско оружје, направљено за уништење европске културе. Једна од њихових марионета Мартин Лутер (није знао да је то, нити је желео то да буде, мислио је да је веома анти-јеврејски настројен, иронично), успешно је искоришћен за уклањање невероватно велике количине европске садржине из католицизма. Резултат је, као што сви знамо, протестантизам; хришћанство скоро потпуно без европских елемената. Само је јудаистичка садржина остала нетакнута. У њему више скоро да нема европске религије.

Католици који читају ово могу да ликују због ове информације и кажу “да!”, док Северноеврпљани можда неће бити одушевљени, али видите, постоје и веома повољни пропратни ефекти стварања протенстантизма. Када су уклонили толико европских елемената из католицизма, добили су религију, протенстантизам, која је била веома неприхватљива већини Северноевропљана. Аха! Овим се може објаснити зашто је данас Северна Европа безнадежно арелигиозна! Требало је да буде протестантска, али велика већина није осећала повезаност са тим бедним изговором за религију. Зашто би, када су европски елементи ефектно уклоњени од стране Мартина Лутера и његових идиотских помоћника?

Јевреји су, користећи Мартина Лутера и остале будале, уклонили елементе који су на првом месту и чували хришћанство од тога да не буде одбачено као глупост; када су то урадили, Северноевропљани су природно одбацили религију, прилично брзо. Тако да је данас Северна Европа скоро потпуно ослобођена хришћанства. Тешко да икога у Северној Европи брига за протенстантизам, тешко да ико икад иде у цркву – обично посећују цркву три пута у животу: када се крсте, када се венчавају и када треба да се сахране, мада данас чак и то није уобичајено. Само мали број становништва наводно протестантских земаља верује у хебрејског “Бога”.

Проблем са овим је тај да је смрт хришћанства, пре свега смрт протенстантизма (коју ћемо да видимо веома ускоро у Европи, вероватно кроз једну, можда неколико, генерација), створила религијску празнину, посебно у тзв. протестантским државама, а ову празнину попуњавају Јевреји, марксистичким атеизмом и другим формама нихилизма; са “хуманизмом”, са new age и wicca бесмислицама, хипи-паганизмом и свим и свачим што није европско. Они још увек дају све од себе да униште Европу. Још увек користе хришћанство као средство за постизање тога, али када буду изгубили главно оружје, наравно да ће прећи на коришћење њихових других оружја. Пошто постоји празнина и ми можемо да иступимо и попунимо је са европском религијом!

Зелоти (не, нисте добродошли назад у Европу, избацили смо вас са разлогом):



Ускоро ћемо да победимо хришћанство у Европи (вероватно не и у САД, нацији направљеној углавном, срећом не и искључиво, од зелота, чији су преци буквално најурени или избачени из Европе, због њиховог религијског фанатизма), али је сигурно то да битка још увек није готова. Јеврејски коров се увукао у нашу башту и кроз друге пукотине. Ми смо баштовани. Хајде да радимо наш посао како треба и поново претворимо нашу башту у европски рај – хајде да од сада садимо само европско цвеће. HailaR WôðanaR!
 
“Прави Случај против Јевреја”, Маркус Ели Равејџ


 

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

MYFAROG Teaser & new unreleased Burzum track

 

 

Reblogged from Thulean Perspective:

http://www.youtube.com/watch?v=KljmZnKzU1k&w

Менхири још увек стоје

 Менхири још увек стоје


31/05/2013

Варг Викернес

Ово је блог који углавном говори о нашим прецима и о томе како можемо да оживимо све оно што је некад било добро, а више не постоји.

Као пагански човек, одбацујем хришћански концепт срама и понизности, када се ради о нашим прецима. Шта год да су наши преци урадили погрешно, више није овде, а све оно добро ће заувек бити са нама. Не треба само да се поносимо њима такорећи лично, приватно, већ и да активно дамо све од себе да се сачува сећање на њих. Ми смо они, јер смо потекли од њих и носимо њихов ДНК, исто тако и њихов дух. Живимо да бисмо допринели Части наших предака, ти преци смо ми сами.

Јудео-хришћани ће за све ово рећи да је “хвалисање”, али зашто би нас било брига како ће га ти неупућени робови, који обожавају Јевреје, назвати? Треба да се хвалимо нашим пореклом, ако осећамо да имамо разлога за то – а сваки велики човек у нашој породици је наравно такав разлог! Хвалите се! Реците нам од кога потичете, каква су добра чинили, шта су постигли! Радећи то, говорите нам ко сте заправо!
Када бисте раније питали Европљанина ко је он, не би вам рекао своје занимање, већ одакле потиче; имена својих родитеља, затим име њиховог имања (одала). У хришћанској ери ово се променило, људи су се представљали занимањем (занатом). 

Ево како су у паганској прошлости поздрављали странце: прво би им показали празан длан руке од оружја, ако би долазили у миру, затим би им пожелели срећу и радост и рекли им ко су. Дали би им своја имена, имена својих очева и саопштили им одакле долазе, често и имена својих дедова и великих људи из њиховог рода. Били су искрени, храбри и поносни! Зашто бисмо данас били друкчији? HailaR WôðanaR!

У сећање на мртве који су се вратили!




Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/2014/01/15/%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5/

HailaR WôðanaR!

 HailaR WôðanaR!

08/05/2013

Варг Викернес

Чујем зов наших предака, зову ме из гроба. Нити говоре, нити вриште; у тишини ме привлаче ка прошлости; као што ме прелепа слика нагони да гледам у њу и обожавам је. Преносе мој ум у дане старина… у заборављена европска краљевства. Они ме инспиришу! Сви они заједно су наш бог инспирације!

Из тог разлога, желим да се захвалим овом величанственом божанству које ме инспирише да пишем, да се борим и живим, да га славим у свакој прилици! Не, говорећи “Heil Odin”, како би већина савремених Норвежана вероватно радила. Нити говорећи “Heill Ôðinn”, како би рекао Норвежанин за време Викиншког доба, већ говорећи “HailaR WôðanaR”, како би то радио Норвежанин који је живео у Норвешкој у време пре доласка хришћанства.

“HailaR” и “WôðanaR” су речи реконструисане по познатим граматичким правилима нордијског и прото-нордијског језика. Још старији облик (старији прото-нордијски) би био “Hailaz Wôþanaz”, али из неког разлога осећам да ме више привлачи млађи прото-нордијски облик “HailaR WôðanaR”, тако да њега користим. Бар ових дана. Можда ће мој ум да буде пренесен још више у прошлост – све до “Hailaz Wôþanaz”, или чак до “Hailas Wôþanas”… претпостављеног ПИЕ (тј. прото-индо-европског) облика (коришћеног у MYFAROG-у). А онда поново назад.
Вероватно многима од вас изговор ове фразе представља изазов. Истина је да заправо не знамо за сигурно како је она звучала. Претпостављамо да је -R нешто између старијег -z и млађег –r, тако да можемо да претпоставимо да се изговара као алвеоларно (звучно надзубно) –r. W се изговара као нормално –v, a -ð kao –th у енглеском “that” (а -þ као -th у енглеском “thing”). Слово –ô се изговара као нормално дуго –о (норвешко –å).

Срећно са тачним изговором… Знам да неки од вас желе да то тачно ураде.

***

Физички начин овог поздрава је “наравно” подизање увис руке од оружја (десне ако сте деснорук, леве ако сте леворук) и показивање длана особи коју поздрављате. Ово су радили Римљани, италијански фашисти, као и национал-социјалисти. Да, знам, али то су радили из разлога што је ово европски начин поздрављања других! Раније су се сви у Европи поздрављали на овај начин! Ово радите из пристојне удаљености, а радите да бисте показали да долазите као пријатељ (не носите никакво оружје у руци, према томе долазите у миру).

И руковање је европско, али се првобитно користило само да за потврђивање погодби: два човека би се руковала, а трећи човек – сведок – би гурнуо њихове руке наниже, како би потврдио погодбу. Ако би погодба требало да постане неважећа, морали би поново да се рукују, а сведок би гурнуо њихове руке навише. Због тога у Норвешкој још увек кажемо “jeg slår opp” (“гурам/ударам навише”), када желимо да поништимо договор (данас се углавном користи међу децом и младима).

Поздравити неког руковањем би уствари било прилично неискрено; то би био начин убице, некога ко жели да вам се приближи и убоде вас у стомак, без да прво покаже руке. Подесан европски начин за поздрављање других је показивање длана руке, коју бисте користили за држање оружја. Ако желите да направите погодбу око нечега, прво се прикладно поздравите, а тек онда се рукујете.

Нема ништа лоше у старом европском поздраву. То је сигурно најискренији начин поздрављања других – и треба да га користимо са поносом! HailaR WôðanaR!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/2014/01/15/hailar-wodanar/

Корени Дрвета

Корени Дрвета


08/05/2013

Варг Викернес

За почетак мало музике …


Постоји доста тога што знамо о човеку и свету у коме живи, исто тако и доста тога за шта знамо да је изгубљено, за шта само знамо да је постојало. Али ретко размишљамо о томе колико тога смо изгубили, због тога што је и само сећање на то  уништено од стране наших непријатеља. Са друге стране, постоје бројне приче о “Холокаусту” у нашим историјским књигама, које бацају сенке на стварност.
“Рани хришћани” (тј. крипто-Јевреји) су у Европи системстски спалили или на други начин уништили сваки делић европске културе на који су наишли и на који су ставили своје прљаве руке, наставили су то да раде стотинама година. Заправо, још увак то раде, само што се сада не зову “рани” хришћани и далеко од тога да су сви они крипто-Јевреји.

Муслимани су радили исто то, где год да су дошли, али на сву срећу њихово пустошење је било ограничено на Иберију, Балкан и делове Италије. Како год, многе европске текстове, са којима су имали контакт, су превели на арапски. Иронично, због њих и њихове агресије, преживео је велики део наше европске културе, који би иначе био изгубљен.
Тако да су нам данас познате римска и грчка филозофија и литература, преузета од стране муслимана из регија које су окупирали, али о другим деловима Европе имамо јако мало информација; деловима у којима су слободно владали “рани хришћани” и Европљани које су покрстили. Неке ствари знамо само због тога што су хришћани “случајно” сачували информације о европској култури, током њихових покушаја да се демонизују наши преци. Имамо и прегршт књига, као што су Еде, сачуване од стране хришћана, из других разлога. (Наравно, ниједну од ових књига нису написали прави Јевреји.)

Најглупљи од хришћана кажу: “да није било хришћана који су сачували информације на тај начин, ми ништа не бисмо знали о европској религији”. Ништа не може да буде даље од истине; на првом месту, да није било тих хришћана, имали бисмо нашу европску културу нетакнуту.

У 19-том и 20-том веку, многи Европљани, као што је био Јулијус Евола, окренули су се Јужној Азији, тражећи информације о европском наслеђу. То су урадили због тога што су схватили да је европско наслеђе боље сачувано тамо него овде. Јужни Азијци никада нису патили (бар не много) због Јевреја или јеврејске креиране клетве хришћанства, тако да, иако њихове више класе нису и сами били Европљани, као што су били раније, њихове религије су до неког степена то биле. Из овог разлога, доста тога може да се нађе тамо, посебно у Индији и Тибету, што може да нас научи и помогне нам да боље разумемо нашу европску културу.
Ниједно дрво не може да расте без корена, ниједна грађевина не може да стоји без темеља. Да би Европа расла – или чак преживела – требају нам наши корени. Треба да изградимо будућност на европским темељима. Корени другог дрвета, не користе нашем. Темељ друге куће, не одговара нашој. Без наше прошлости ми немамо основу за нашу будућност!

Изгубљено знање које не можемо да нађемо – у зеленој трави, у напуштеним рушевинама, у мрачним пећинама или скривено испод слојева маховине – можемо да реконструшемо из сећања! Да, из сећања крви. Уосталом, ипак смо и даље Европљани, бар већина од нас, наше срце и наша крв, као извори мудрости, могу да напоје наш дух и ум и науче нас ономе што је изгубљено. Можемо да слушамо гласове наших предака и реконструишемо нашу величанствену Европу!

***

Али многи погрешно схватају овај приступ и мисле о њему као о повратку у прошлост. Он то није; то је настављање у будућност, само са другим правцем. Поново да нађемо добре делове прошлости (пошто смо их раније изгубили) и понесемо их са нама у будућност! Такође да задржимо добре делове које смо – упркос јеврејском јарму – створили прошлих неколико миленијума. Не одбацујемо ништа добро; само одбацујемо оно ружно, труло, неискрено, погрешно, неправедно, кукавичко, нечасно; не-европско!

Живот није клетва неког измишљеног пустињског “бога”, кроз који треба да прођемо патећи, јер смо тако ужасна и грешна створења и у коме морамо да дамо све од себе да бисмо га заменили местом у хебрејском “рају”. Живот на Земљи има значење сам по себи! Не постоји ништа боље од живота на Земљи! Наравно, ту и тамо можемо да уживамо у одмору од живота (тј. у смрти), пре него што се поново вратимо да уживамо у животу, да растемо и постајемо бољи. Али циљ није да се одмарамо; циљ је да живимо, да живимо на добар начин!

Живот је добар ако негујемо добро у нама и у свету у коме живимо. Лоше је присутно у животу да би створило прилику добром да чини своја дела. Никада се нећемо ослободити свега што је “негативно”, а ако то урадимо то ће значити нашу пропаст – због тога нам је то лоше потребно, да би постали и остали јакима, да бисмо учили. У овом смислу, циљ није коначна сврха; сврха је сам пут ка циљу.

Чак и у данашњој ситуацији, у свету који се гуши у јеврејској тами и очају, морамо да видимо прилику! Ми – за разлику од многих наших предака – имамо прилику да победимо непријатеље, који желе да побију не само нашу породицу, племе, или чак народ, већ целу расу – чак и врсту! Имамо прилику да постанемо већи и важнији Хероји од свих оних пре нас! Имамо прилику да победимо непријатеља који је јачи, већи, моћнији, ружнији и окрутнији од било ког непријатеља са којим се Европа сусретала раније! Радујмо се! Подигни свој мач и крени у јуриш (метафорички говорећи, наравно…)! Бардови ће певати песме о вама у вековима који долазе, ако то урадите.

Европа је колевка јунаштва и изума, филозофије и правде! Мислити да је другачије са човеком рођеним у овој колевци је једноставно глупо. Будућност је светла за све велике људе – и за све велике људе који су то постали тако што су једноставно изабрали да буду велики! Сваки Европљанин у себи носи шансу да постане великим – да уради оно што је исправно без обзира на цену коју ће да плати или ризик! Ви исто!

Хајде да убијемо звер (метафорички говорећи…) и спасемо Европу! Можемо то да урадимо – и урадићемо то! HailaR WôðanaR!

 

Превео са енглеског Александар Mаслар

http://thecallofthule.wordpress.com/2014/01/14/%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/

Изгубљени Лугови

Изгубљени Лугови




Варг Викернес

Изворни текст

За почетак мало музике:


http://www.youtube.com/watch?v=ABjl6_y8mJo

 

Свуда око мене видим како стабла падају и мислим на Сарумана и његове орке и полу-орке, који убијају дрвеће. Машине сруше старе дивове у року од неколико минута, остављајући иза себе пејзаш пун ожиљака. Сваки пут када изађем напоље, видим нови пањ. Цели шумарци нестају преко ноћи, да би се направило још места за стоку или за зграде. Увек треба још људских уста да се нахрани на овом свету. Још робова треба куће. Још новца да се направи, за оне које владају нашим светом, који се мења. “Посеците их све!”

Авај! Где су стајале шуме, дубоке, тамне и застрашујуће, сада се налазе отворена поља и пашњаци, мочваре и ограде од бодљикаве жице, путеви и насеља. Брда стоје гола под небом, најчешће оскрнављена ружним конструкцијама савременог човека. Планине се даве у мору смрдљивих градова. Тишину никад не прекида пој птица или ветар, она је заувек прогнана константним звуком мотора: трактора, теренских возила, кола, аутобуса, косилица, камиона, бродова, авиона, хеликоптера, чамаца, мопеда, моторних тестера, мотора, једрилица и свега осталог што вам падне на памет. Они се увек чују, ту у близини, у најбољем случају негде у даљини. Ни једна стаза није остављена без трагова точкова, широких или уских, у пару или појединачних. Ни једна шума није остављена да расте у миру.

Ја сам овде. У овом свету. Ухваћен у мрежу, принућен да учествујем. Нема излаза. Шта год да урадим, на неки начин, до неког степена, учествујем. Тако да то радим, невољно али ипак радим, особођен осећаја кривице или стида. Знам да морам. Тако да учествујем. Али исто тако учествујем и у раду на осигуравању опстанка наше врсте и старих тајни. Шта год да се догоди, није стварно битно док год наша врста и наше тајне преживе – а хоће – у овом свету који стално подмлађује сам себе.



Наставите да газите кроз говна која овај свет производи. Истрпите смрад. Истрајте. Кронос (“време”) ће све променити на боље и ускоро ћемо поново живети у свету који не захтева од нас да серемо где једемо и пишамо где пијемо. У међувремену, размишљајте о ономе што ће да дође. Немојте да живите за данас, већ за сутра. Немојте да живите за вас, већ за вашу децу. Ми смо изгубљени, укаљани овим болесним светом, али наша деца нису. Садите дрвеће под чијом сенком никада нећете седети. 

HailaR WôðanaR! HailaR HaimadalþaR!

Превео да енглеског Александар Маслар

О Животу и Смрти

О Животу и Смрти

09/02/2013

Варг Викернес

Једна ствар која ме је увек збуњивала је то што данашње владе користе просечан животни век као меру квалитета својих друштава. Што је дужи очекивани животни век, то је боље и напредније друштво. Или бар тако мисле.

Најочигледнија негативна последице ове идеологије је чињеница да је напредна медицинска нега надвладала скоро сву природну селекцију; прерано рођеној деци или деци која су рођена у стању које би раније било фатално је омогућено да преживе. Тако да нико не разуме да је дете можда рођено прерано, због тога што га је мајка одбацила са добрим разлогом? Нико не разуме да дете које је рођено у стању које је природно смртоносно, можда треба да умре? 

Како год, чињеница је да снижавање стопе смртности новорођенчади драматично повећава просечан животни век данашњег човека. Тако да се радосни због овога.

Моја пратња у Царство погинулих!

Следећа велика ствар, коју раде да би повисили просечан животни век, је то да вештачки одржавају у животу старе мушкарце и жене. Да, прикључе их на жице, напуне их лековима, замене им унутрашње органе као да су кола у радионици којима  треба замена делова, уопште дају све од себе како би их одржавали у животу, што је дуже могуће. Није битно што пате. Није битан њихов понос. Није битна чињеница да Смрт долази чак и кад није позвана и не би требало да буде пуштена да чека пред вратима.

Непоштовање савременог човека према природи и свему што је природно је шокантно. Незнање савременог човека о ономе шта је добро и здраво за људску расу као врсту је екстремно.

Поштујем човека који доживи сто година, или чак и више, ако то уради у складу са природом, свакако га поздрављам као корисног и вредног човека. Али било који човек, који се вештачки одржава у животу, није вредан истог. Сваки човек, који вештачки одржава другог у животу, чини злочин против природе. Смрт није нешто чега треба да се плашимо, избегавамо по сваку цену, или одлажемо колико год можемо, свим расположивим средствима! Смрт је неизбежна, сваки човек треба да је прихвати са добродошлицом када дође, са достојанством и наклоношћу, чак и ако није позвана (а ретко јесте). Када бих имао само једну молитву у животу, само једну ствар да изговорим, то би било следеће: “Нека ми буде допуштено да живим и умрем достојанствено.” Када је смрт близу ми – помоћу инстинкта, страха и агресије – дајемо све од себе како би преживели, али никад не бисмо требали да избегавамо мирисање њеног даха или да окренемо леђа, када је испред нас. Amor fati. “Воли своју судбину”; веруј јој и пусти је да одлучи када је твоје време да умреш.

Неприродно висок просечан животни век, користи се као средство пропаганде. Прихватамо га као доказ за то колико смо бољи од наших предака. У реалности је алат геноцида; средствима њихове пропаганде, преварени смо да прихватимо срастично и драматично смањење људског квалитета у Европи. То је алат који се користи у комбинацији са модером медицином, да се уништи наша врста, да се ослаби, да се заглупи, да се учини зависном од јеврејско-прављених лекова. Да; колико сте слободни да се побуните када су вам неопходни њихови лекови да бисте преживели?

Због просечно 0,3% ДНК Хомо сапиенса, ми се разликујемо од наших предака и због тога савремен човек има озбиљне проблеме приликом рађања своје деце. Да, то је директан резултат укрштања. Ниједно живо биће на планети не пати на исти начин и у истом степену од овога. Црнци имају мање проблема, због тога што су чисти Хомо сапиенси. Са друге стране, црнкиње које су затруднеле са европским мушкарцем, имају још више проблема, нпр. у Француској доктори скоро аутоматски порађају жене у таквим случајевима помоћу царског реза. Тако да су стопе смртности, приликом порођаја европских жена, неприродно високе. Мислим да бисмо то требали  да лечимо користећи модерну медицину. Такорећи, против неприродног се треба борити неприродним, све док га природа поново не исправи.

Добар начин да се оде!

Како год, не требамо да користимо нашу науку за уништење наше врсте. Уместо тога, треба да је користимо за активно побољшање наше врсте. Треба да пропагирамо здрав и на дуге стазе одржив животни став. Нека медицина помогне женама да се порађају, нека помогне рањенима и повређеним, а остало нека препустимо милости Мајке Природе.

Живот није казна. Живот није резултат рада неког “злог демиурга” кога зовем “Сатаном” и пљујемо на њега. Физички живот није проклетство, као што Јевреји желе да мислимо. Вас не чини само ваша светлост, дух који поседујете; вас чини и тело, ваше физичко биће, које омогућава светлости да обасја друге, да ојача и служи сврси. У тренутку када ваш животни циљ постане “небески вечни рај”, нисте само изгубљени, постајете терет вашој породици, вашем племену, вашем народу, вашој раси и вашој врсти! Не постоји други “рај” или “пакао” до оног који створимо овде на Земљи, нашом сопственом “светлошћу” или недостатком исте. Такође, не постоји ни права смрт, само прилика за духове који живе у оштећеним телима да добију ново и здраво тело, када се њихова светлост пребаци у следећег појединца, рођеног у роду. Дозволити да се рађају у телима која су већ оштећена је злочин.

Не плашим се смрти, али ипак имам инстинкт за преживљавање када се сусретнем са њом. Тај инстинкт ме тера, приморава ме да дам све од себе како бих остао жив, тако да у тим моментима делујем са екстремном агресијом! Убићу да бих преживео. Ако је неопходно, почупаћу главе мојих непријатеља, газићу кроз реке крви и убићу сваког ко угрошава мој живот или живот других из мог рода. Али ако ми природа подари дете које није вредно живота, желео бих да га пусте да умре и дају његовој светлости шансу да се поново роди у неоштећеном телу, касније. И због овога имам здрав став према животу и смрти. Пагански животни став. HailaR WôðanaR!

Аскелепијусов штап!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Уметност Просветљења

Уметност Просветљења

28/04/2013

Варг Викернес

Уметност, првобитно пронађена од стране Европљана – пре неких 40.000 година – највероватније је пронађена ради надомешћивања недостатка лепоте у свету, који је до тада већ постао прилично монгрелизован. Тако да је то био начин за представљање божанског, тада већ помешаном европском човеку, који више није био чист Неандерталац , због чега више није био способан да схвати божанску хармонију универзума.

Уметност је била на свом врхунцу у периоду класичне антике, али онда – авај! – Јевреји су успешно покрстили Европу и квалитет европске уметности је претрпео велику штету, као и уосталом цела Европа, у сваком смислу. Квалитет је поново почео да расте тек појавом ренесансе паганских идеала, од 1350. па на овамо.

У периоду 1930-тих, већина уметности је постала оно што је и данас: чиста изопаченост. Због тога је рецимо Немачка, покушала да заустави овај тренд и поново успостави уметност каква би требала да буде.Entartete Kunst (“дегенерисана уметност”) је уклањана широм Немачке; палили су порнографску и другу болесну литературу, разбијали су дегенерисане скулптуре и дали су све од себе не би ли прочистили Немачку и обезбедили ментално здравље и здрав разум немачког народа. Да, свим онима који говоре да су “Нацисти” палили књиге: јесу, али не било какве књиге, а свакако не све књиге. Само су палили прљавштину! У исто време су писали здраву, разумску и добру литературу. Немачка није била анти-интелектуална! Само је била против изопачења. Анти-јеврејска. Са пуним правом.

“Образованим људима је лако владати”, Фридрих Велики.

Многи од вас су уметници, или бар желе то да постану, зато вас молим да се побуните против овога: одбаците сваки облик уметничког образовања, због тога што је оно данас само јеврејско средство са којим се обезбеђује то да постанете болесни уметник, који ствара само болесну уметност. Наши универзитети су постали као синагоге, професори и други предавачи као рабини. Клоните се њих!

Будите сигурни да стварате само ону уметност, која промовише добро, здраво, јако и часно у човеку! Која промовише само Европу! Да бисте то урадили, морате да се образујете и одбаците све јеврејске утицаје. Права уметност не долази из знања или научених вештина, већ из вас, из вашег сопственог ума и духа!

Можемо и морамо да користимо уметност за промовисање Европе, то је важан чинилац очувања Европе и европског бића. Сама уметност неће спасити Европу, али ни други чиниоци појединачно то неће моћи да ураде. Морамо да користимо сва доступна легална средства, за борбу против злокобних (правих или вештачких) Јевреја, за очување праве Европе: добре, искрене, часне, истородне и наравнопаганске Европе!

“Највиши резултат образовања је толеранција.”, Хелен Келер.

Уметници из свих делова Европе могу да допринесу европској победи, свим средствима би и требало то да ураде! То је обавеза европских уметника: да промовишу божанску хармонију Европе! HailaR WôðanaR!   

Француски краљ Луј IX је мудро наредио спаљивање Талмуда, 1242. године.

Национал-социјалисти су мудро наредили спаљивање Талмуда и других, једнако отровних књига, 1930-тих година.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/2014/01/04/%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0/