Наука у Скандинавској Митологији: Магнетно Поље, Озонски Омотач и Ултраљубичасто Зрачење
Варг Викернес
Изворни текст
Европа је некада била веома просветљен континент, са паганским погледом на свет који је био заснован на науци. Не на политизованој квази-науци, већ на правој науци. Доказе за ово можемо да нађемо широм наше митологије.
У Grîmnismâlu, строфи 38, говори се о штиту између Сунца и Земље, који штити тло и море од паљења. Штити се зове Svalinn (“Хладилац”):
38. Svalinn heitier, hann stendr sôlu fyrir,
Skjöldr skînanda goþi:
björg og brim veitek at brinna skulu
ef hann fellr î frâ.
(38. “Има један, Хладилац се зове, који стоји испред Сунца,
штит од сјајне богиње;
планине и олујна мора
гореће ако падне одатле.”)
Из Википедије:
“Земља је у великој мери заштићена од соларних ветрова, млаза честица са енергетским набојем које емитује Сунце, њеним магнетним пољем, које одбија скоро све честице са набојем. Ове честице би уништиле озонски омотач, који штити Земљу од штетних ултраљубичастих зрака. Рачунице показују да је губитак угљен-диоксида из атмосфере Марса, који је резултат уклањања јона соларним ветром, конзистентан са скоро потпуним губитком атмосфере, када се марсово магнетно поље угасило.”
Да ли су знали да овај “Хладилац” штити живот на нашој планети? Да ако би “пао”, земља и море би “изгорели”? То можемо да научимо из ефеката ултраљубичастог зрачења.
Како год, цео спектар ултраљубичастог зрачења има одређене биолошке особине јонизујућег зрачења, тако да наноси далеко већу штету многим молекулима у биолошким системима, него ону коју би нанело пуко загревање (пример су опекотине од сунца). Ове особине произилазе из тога што снага ултраљубичастих фотона мења хемијске везе у молекулима, чак иако нема довољно енергије да јонизује атом.
Ако “Свалин” падне ми ћемо изгорети (од Сунца). Можда су наши преци ово већ знали – бар пре хиљаду година.
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
Варг Викернес
Изворни текст
Европа је некада била веома просветљен континент, са паганским погледом на свет који је био заснован на науци. Не на политизованој квази-науци, већ на правој науци. Доказе за ово можемо да нађемо широм наше митологије.
У Grîmnismâlu, строфи 38, говори се о штиту између Сунца и Земље, који штити тло и море од паљења. Штити се зове Svalinn (“Хладилац”):
38. Svalinn heitier, hann stendr sôlu fyrir,
Skjöldr skînanda goþi:
björg og brim veitek at brinna skulu
ef hann fellr î frâ.
(38. “Има један, Хладилац се зове, који стоји испред Сунца,
штит од сјајне богиње;
планине и олујна мора
гореће ако падне одатле.”)
Из Википедије:
“Земља је у великој мери заштићена од соларних ветрова, млаза честица са енергетским набојем које емитује Сунце, њеним магнетним пољем, које одбија скоро све честице са набојем. Ове честице би уништиле озонски омотач, који штити Земљу од штетних ултраљубичастих зрака. Рачунице показују да је губитак угљен-диоксида из атмосфере Марса, који је резултат уклањања јона соларним ветром, конзистентан са скоро потпуним губитком атмосфере, када се марсово магнетно поље угасило.”
Да ли су знали да овај “Хладилац” штити живот на нашој планети? Да ако би “пао”, земља и море би “изгорели”? То можемо да научимо из ефеката ултраљубичастог зрачења.
Како год, цео спектар ултраљубичастог зрачења има одређене биолошке особине јонизујућег зрачења, тако да наноси далеко већу штету многим молекулима у биолошким системима, него ону коју би нанело пуко загревање (пример су опекотине од сунца). Ове особине произилазе из тога што снага ултраљубичастих фотона мења хемијске везе у молекулима, чак иако нема довољно енергије да јонизује атом.
Ако “Свалин” падне ми ћемо изгорети (од Сунца). Можда су наши преци ово већ знали – бар пре хиљаду година.
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
