О Предстојећем Потопу
Наш свет се мења. Изгледа да се све распада. Ушли смо у доба екстремне збрке, очаја, незнања и сумње. Све везе су прекинуте; сва логика, закони и правила одбачени у страну; сав разум закључан у тајне собе – и брижљиво чуван од погледа других. Најдубљи бунари су претворени у највише куле; највише куле у најдубље бунаре. Истина је лаж, а лаж је истина. Исправно је погрешно, а погрешно је исправно. Самоубиство је живот, а живот је “мржња”. Пожуда је “љубав”. Назадак је иновација. Дегенерација је креација. Прљавштина је чистота. Изопаченост је “здравље”. Силовање је “обогаћивање”. Паразити су хероји. Хероји су “зли”. Добро дошли у Пакао на Земљи, створен од човекове руке: наш свет године 2014.!
Неки кажу да свему мора да дође крај, али ја бих пре рекао да се све евентуално мења. Природа се брине за то.
Фаза 1: Колапс
Природа ће да оконча дистопију у којој живимо, великим соларним олујама, торнадима и олујама, плимским таласима, земљотресима и вулканским ерупцијама, метеорима и новим леденим добом. Промениће се све што нам је данас познато, све ће скоро преко ноћи да нестане и савремен човек ће да остане са све мање и мање савремених људи да му помажу. У једном тренутку, систем који одржава друштво у вештачком животу, пашће под тежином свих проблема, а са њим и цело друштво.
Већ смо у овој фази. Дешава се док ово говоримо и само они који су способни да побегну “масама” имају неку шансу да преживе. Што дуже чекате да се склоните од “маса”, мање су шансе да ћете да преживите.
Фаза 2: Опстанак
Када следећа соларна олуја погоди Земљу, неке од нуклеарних електране ће се “претворити у Чернобиљ” (ово може да се догоди и пре соларне олује – услед људске или технолошке грешке и може да проузрокује домино ефекат). Постоје резервни генератори ел. енергије у склоништима отпорним на соларне олује, али им је потребно дизел гориво, а за само недељу дана њега ће нестати – а неће постојати начин да се транспортује нова количина када сва возила престану да функционишу, када престане производња дизела и нико се не буде појавио на послу, јер неће имати начина да дође до њега – а и мораће да брине више него икад за своју породицу. Тако да ће неки инжењери можда покушати да поведу своје породице у сигурност, уместо да раде свој посао. Потребно је много месеци да се нуклеарна електрана сигурно угаси. Неке од њих ће добити довољно дизела да се то и уради, из оближњих области. Неке неће. Цео наш свет – не само земље са нуклеарним електранама – веома ће страдати од радиоактивних падавина. Ништа неће бити поново изграђено и већина човечанства брзо ће да се угуши и попусти под тежином загађене пијаће воде, злочина и насиља, глади, болести проузрокованим нагомилавањем ђубрета и цурењем људских излучевина низ улице, услед престанка функционисања самог система, па и канализације. Снаћи ће нас и сви други ужаси које можете да замислите.
Само они са сопственим залихама “пруско плаве”, смеђе/црвене алге, калијум-јодида, белог лука итд., као и са довољно суве хране и чисте воде да преживе неколико година самостално у радиоактивном свету, моћи ће да се изборе са радијацијом и имати било какву шансу за опстанак. Нећете моћи да једете чак ни храну коју сами узгајате у својој башти, ни храну која се може наћи у околини, нити пити кишницу или воду из река. Све ће бити превише радиоактивно, бар за неко време.
Фаза 3: Опоравак
После неког времена биће пронађене области са мањом количином радиоактивности, помоћу Гајгерових бројача и акумулатора сачуваних од соларних олуја (као и недељама после њих), унутар старих микроталасних рерни или других заштићених места (“Фарадејевих кавеза”), тако да ће преживели моћи поново да гаје сопствену храну. Само они са семеном које није ни хибридно ни ГМО, моћи ће да узгајају биљке које дају родне плодове. (Овакво природно семе је већ нелегално за продају у многим земљама, тако да је можда време да га набавите пре него што буде прекасно – и “ажурирајте” ваше залихе сваке године.)
Преживелих је толико мало да лов неће драматично да смањи животињску популацију и баш као у области Чернобиљ, дивљи свет ће да поврати снагу, једном када савремени човек нестане. Ипак ће бити доста радиоактивности у месу и поново, преживеће само они са довољно средстава (пруско плаве”, смеђе/црвене алге, калијум-јодида, белог лука итд.) да издрже ту радиоактивност.
Ловећи, сакупљајући и узгајајући сопствену храну, неколицина преживелих ће провести године и године у великим тешкоћама, али ће најпаметнији, најјачи, најбоље припремљени и најсрећнији,евентуално стићи у бољи свет.
Фаза 4: Нови Свет
Нови свет ће да буде различит. Многе данас познате врсте ће нестати. Неке нове ће се можда појавити, могуће због мутација изазваних радијацијом, или хибридизаацијом познатих врста истераних из својих природних станишта и примораних да се паре са јединкама других врста, како би бар делом преживеле (баш као што се изгледа дешава у Северној Америци, где су поларни медведи приморани да иду на југ и да се паре са смеђим медведима, што проузрокује нову врсту медведа, познату као гризли).
Векови ће проћи и људска врста ће се опоравити. Можда ће човек бити мудрији. Можда бољи, пошто је прошао кроз олује челика, ватре, крви и леда. Можда ће бити и промењен; услед мутација, хибридизације, промене начина живота.
Све што знам је да ће они који имају довољно разума да се припреме за све што ће доћи, имати више изгледа да преживе и да буду део човечанства будућности. Тако да ће “залуђеници теоријама завере” вероватно чинити главни део човечанства…
Изградиће ће се нова друштва, нове заједнице, али је могуће да буду сасвим другачије од данашњих. Похлепа и тренутно задовољење потреба више неће бити основни покретачки мотиви човека. Звезде ће се поново видети, пошто светлосно загађење потпуно нестане. Човек ће почети изнова.
Срећно.
Варг Викернес
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/07/01/%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%83/
