субота, 02. март 2013.

Модерно ропство


Модерно ропство





Варг Викернес 
25/02/2013

Као што је већ свима познато, ми данас можемо да бирамо окупацију какву желимо; крајњи лимит тога јесте наша способност и финансијске могућности у трошењу времена који желимо да потрошимо на наше образовање. У теорији, то значи једнака могућност за све. Барем нам је тако речено.

Данас се образујемо годинама пре него што смо у могућности да изаберемо правац, тј. неки циљ у нашем образовању. Као што сам то већ раније објавио, ништа од тога није учињено да нас нечему научи, већ углавном да нам „исперу мозак“. Учити децу да читају и пишу, да решавају најосновније математичке задатке – ствари које су нам свима потребне у животу – могу веома лако да се савладају за само пар година, и од тада могу да се усредсреде на њихово будуће занимање.

Након завршетка нашег образовања – уколико смо те среће (или несреће, зависи како то схватате) – ми после тога пожурујемо у неки сасвим безначајан посао. Веома мало нас је сам себи газда; већина ради за друге, у компанијама које неко други поседује. Не постоји никакав понос у томе што производимо или услугу коју пружамо, нити имамо разлога за тако нешто. Немамо никакве користи од тога што радимо, нити имамо шта да сачувамо након месечне плате. Та плата је касније подељена између нас и државе, која узима 13% (Русија) и 75% (Француска) кроз разне порезе, у зависности где живимо и колико зарађујемо. Новац који је преостао, након што држава узме за себе, а касније је подељен између вас и банке, које траже назад да им се плати оно што им дугујете након свих оних година образовања, које је рецимо фанинсирано од кредита.


Јеврејски посао:




Уколико желиш место на којем ћеш живети, ти мораш или да плаћаш станарину или да узмеш кредит од неке банке, и бићеш власник те куће или стана тек након неког времена у далекој будућности, када отплатиш пет пута више него што то заиста вреди. Уколико ниси имао потребе да се задужујеш за своје образовање, то ћеш морати када будеш желео дом за себе. А ако купиш кућу, такође ћеш морати држави да плаћаш порез на имовину (чији стварни власник је банка). Ако умреш, држава ће захтевати да наследник плаћа рачуне, тако да твоја деца неће моћи да приуште да имају свој дом – приморавајући их да постану робови све док не буде то заиста њихова кућа.

За већину нас не постоји крај дуговања, без обзира био он уз интересну камату / или кирија за стан који плаћамо неком другоме. Ми просто не зарађујемо толико новца како би се ослободили свега тога. Као што можеш да видиш, уколико отвориш очи, већина нас није слободна. Ми смо де факто робови, или ако ти се више свиђа „кметови“, који су приморани да раде за неког другог, са веома мало или без икакве личне користи након што ти банка, држава и власник стана узму, свако по део који им припада. Ми смо приморани да живимо, док други такође желе да жавимо; и да имамо посао. Тако да ми нисмо ништа бољи од кметова који су живели у прошлости. Незапослени су такође само робови, који чекају свог послодавца (купца); неког ко је вољан да их искористи, да их експлоатише и профитира од њих.

Тако да већина нас (99%, тако кажу) је спремна да им мозак буде испран од стране робовласника (1% њих од свих нас), како би постали њихови робови. Чудно, зар не?

Ропство је одувек био посао у којем су доминирали јевреји, зашто би то данас било другачије? Само што смо данас ми робови...





Јеврејски трговац вина;



Али, да ли је било боље у прошлости? Па, кметови/робови су чинили само део сваке популације (можда око 50% [Спарта], али углавном је то било много много мање, око 5% можда) и уобичајено су већину чинили слободни људи и племићи, и који су по потреби учили да читају и пишу и да уче просте математичке задатке код куће. Њихови родитељи су их учили да тргују. Радили су као земљорадници, рибари, продавали су кожу, бавили се земљорадњом, ловили рибу и дивљач, правили обућу, производили разне простираче, бавили се вуном, зидали, правили лонце и шерпе, и тако даље, и све то су чинили са великим задовољством; све то су научили од својих родитеља, а они су то научили своју децу. Били су изванредни у томе – радили су за себе, и били су сами своје газде и само у своју корист! Уколико су више радили, више су и имали. Ако су били лењивци, мање су имали. Имали су своју сопствену имовину. Никоме нису плаћали никакве порезе!

Право лице јеврејског зеленаша;



Ах, да, када је Хришћанство стигло, они су почели и да наплаћују порезе, и то на многим местима било је да 1/10 од свега што си стекао, морао си да дајеш Цркви и хришћанским племићима, али да племићи одређују висину пореза и да захтевају на томе, била је потпуна непознаница и комплетно туђинска идеја у Паганској Европи. Уместо да су, као пре, захтевали на лојалности и тренирали ратнике у време ратова, и када су јавне церемоније, које је Краљ организовао, бринући се за сваког. Да; бити Пагански Краљ није било исплативо. Напротив, то је било најмање исплатива позиција који је један племић могао имати. У још већој прошлости, док је краљ био само најбољи у племену, и нису имали никакво власништво над земљом (зато што су били ловци-сакупљачи) свако је доприносио тим јавним церемонијама, тако што су донирали оно чиме су располагали, и тако су сви помагали. Да, једна врста Социјализма, може се тако рећи, али само за племе, Племенски-Социјализам (Национал-Социјализам?).

Гледајући у далеку прошлост, можемо да видимо како су наши преци имали више слободе, али ми наравно не можемо да вратимо време уназад, и на нашем технолошком нивоу, нама је потребна држава, вероватно финансирана порезом, али ја чврсто верујем да ми морамо да се отарасимо образовног система, каквог данас имамо, као и банкарског система, као последица јеврејске похлепе, који желе да нам исперу мозак и све да нас поробе.

Јевреји;



Често говоре како су Јевреји подстицали средњовековну привреду, јер су давали новчане кредите  и тиме доприносили да се успостави толико нових предузећа, али то је једноставно лаж, јер свака држава може да даје бескаматне кредите својим грађанима (све муслиманске државе тако раде) и европски племићи су тако исто радили. Јевреји су са друге стране, финансирали углавном деструктивне послове, и захтевали на интересним каматама. Јевреји су користећи се зеленашењем, практиковали да исисају сав животни сок из Европе и да покраду све богаташе у Европи. Данас они – захваљујући њиховом отимачком систему, познатијем као „Банкарски систем“ – контролишу целу европску економију. То им такође омогућује (како њима, тако и оном 1% међу нама) да претворе 99% нас у модерне робове. Банке све поседују, а Јевреји поседују банке. Ако ти је потребан разлог да схватиш све наше данашње финансијске проблеме, не тражи више; управо си пронашао један који је најодговорнији од свих.



Модерни Јеврејин;








1 коментар: