О Ритуалу Погубљења Краљева у Древној Европи
Раније ове вечери, пријатељ ми је послао интересантан чланак, мени интересантан не због онога што научници говоре (делимично су у криву), већ због тога што се тако добро уклапа у оно што ја говорим у ‘Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia‘ и у ‘MYFAROG‘.
Пре него да прихватим хипотезу да су “Келти” (претпостављам да мисли “Древни Британци”) жртвовали људе – чак и своје краљеве – боговима, треба ово да посматрамо у другачијем светлу.
Оно што знамо је да су и Скандинавци, током Викиншког доба, смењивали своје краљеве, када нису обављали задатке на начин на који су требали. Постоји један пример у сагама, где је краљ погубљен и послат са Одином у крљаевство смрти. Ипак постоји много више примера о људима који секу дрвене идоле, чешће дрвене штапове са изрезбареном главом, који представљњају божанства. Ово су радили када би требало да преузму престо, као нови краљеви, или једноставно као нове главе породица. Требали су да наздраве и да обећају да ће извршити неко херојско дело.
Понекад, мач би се приликом усецања, заглављивао у дрвеном идолу и ако не би могли да га извуку, не би им било дозвољено да преузму улогу новог краља или главе породице. Уместо њега, следећем у реду би било дозвољено да проба; ако би успео да извуче мач из идола, добијао би ту нову улогу. Затим би морао да на себе преузме обављање херојског подвига, који је особа која је засекла идол обећала.
Сада, вероватно не морам да спомињем, али ово је наравно оно што је Артур радио када је извукао мач из камена (идола) и тако постао краљ Британије. Затим је морао да уједини целу Британију под своју власт, што мора да је било обећано од стране човека који је засекао идол. Могу да додам да “Артур” значи ”медвед”, што није пука случајност – ово ће бити објашњено у серији видеа Култ Медведа моје жене.
Засецање идола мачем је можда млађа европска традиција, али је могуће да је коегзистирала заједно са бруталнијом традицијом погубљења старих краљева, то не знам.
Тако да су погубљивали старе краљеве и секли своје идоле мачевима.
Због чега?
Видите, нису жртвовали краљеве својим боговима; њихови краљеви су били краљеви-богови, а њихови идоли су предстваљали њихова божанства! Заправо су убијали сопствена божанства! У неким случајевима само симболично (засецањем идола), а у неким случајевима физички (ритуалним погубљењем краља-бога).
Поново можемо да се запитамо: Због чега!?
Због тога што, да бисте били поновно рођени, морате прво да умрете. И ако је краљ-бог (стварно божанство!) постао слаб, једини начин да поново добије своју младалачку лепоту и снагу је да умре – и да се поново роди.
Човек који ће да извуче мач из идола/бога, постаће он . Он ће преузети, као обновљено божанство. Поновно рођено божанство.
Богови-краљеви Древне Европе – Британије, Галије, Иберије, Дачије, Скандинавије, итд., итд., итд. – нису били само један бог; били су сви они: TîwaR (Týr), ÞônaR (Þórr), WôðanaR (Óðinn), FraujaR (Freyr), BalduR (Baldr) итд., итд., итд., а сваки од богова је морао да буде убијен када постане слаб. Тако да су краљеви били “поновно-убијани”, или пре убијани, на разне начине описане у горе наведеном чланку. Морали су да убију све богове, не само једног од њих! Тако да су богови-краљеви били вешани, пробадани, дављени. а понекад и паљени, или убијани на друге начине. Све је то рађено да би се они вратили, подмлађени и поново јаки, онакви какви су морали да буду.
У Древној Европи није постојала људска жртва боговима. Није у Скандинавији. Није у Дачији. Није у Великој Британији. Нигде.
Ако искористите “search” функцију, наћи ћете више текстова овог блога о овој и сродним темама.
Живели Европски Богови и Богиње! Слава им и Радост!
https://thecallofthule.wordpress.com/
