The Key to Paganism
среда, 31. децембар 2014.
Светлост Мрачног Доба
Светлост Мрачног Доба
Мрачно доба је било много светлије, али и много тамније него што га сматрамо. Због тога што је део Европе био пагански и поседовао јесветлост, док је други део пао под хришћанске агресоре и услед тога имао само таму. Као што овај видео показује, пагани у Северној Европи, који нису били изложени таласу хришћанске културалне деструкције и геноцида, напредовали су током мрачног доба.
Чак је постојало доста злата у Северној Европи тог времена, које је добијено од Римљана, вероватно на исти начин на који су Викинзи добили своје злато од хришћана, неколико векова касније. Због тога што је викиншко доба – одбрамбени рат против агресивних, убилачких и манијакалних хришћана – почело прилично раније него што мислимо. Чак су се и “варвари” који су пљачкали Рим у периоду касне антике, заправо борили против геноцидних, интернационалистичких лудака Рима и треба да се посматрају као први (копнени) “Викинзи”.
Као што каже жена у овом видеу: “Ово је стварност мрачног доба на Северу”. То јест још увек ПАГАНСКИМ деловима Европе…
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/12/15/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE-%D0%BC%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0/
Порука
Порука
Превод песме Budstikken, са албума Fallen.
Порука
Нека стрела путује од бога до бога,
широм света.
Нека се пошаље стрела од куће до куће,
целом духовном роду.
широм света.
Нека се пошаље стрела од куће до куће,
целом духовном роду.
Сваком детету божанског рода.
Сваком духовном човеку.
Дошло је време секире, и време стреле.
Дошло је време копља, и време мача.
Сваком духовном човеку.
Дошло је време секире, и време стреле.
Дошло је време копља, и време мача.
Узми свој оклоп, и шлем.
Узми свој штит, и мач.
Узми свој штит, и мач.
Богови прошлости се уздижу,
из сећања божанске крви.
Неупрљани. Незагађени.
Црвено злато духовне баште. Они су још овде!
из сећања божанске крви.
Неупрљани. Незагађени.
Црвено злато духовне баште. Они су још овде!
Почуј звук рога како зове,
сваког духовног човека.
Почуј како ветар завија;
духови из земље прошлости.
сваког духовног човека.
Почуј како ветар завија;
духови из земље прошлости.
Добри духови из дубине ума,
до којих никада није допро пустињски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.
до којих никада није допро пустињски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.
Прелепе Валкире. Напред за народ и прадомовину.
Енхерјари. Окупите се за борбу у земљи духова.
Сви. Напред за нашу крв и целу нашу земљу.
Војско напред! Војско марширај!
Енхерјари. Окупите се за борбу у земљи духова.
Сви. Напред за нашу крв и целу нашу земљу.
Војско напред! Војско марширај!
Нека стрела путује од бога до бога,
широм света.
Нека се пошаље стрела од куће до куће,
целом прелепом роду.
широм света.
Нека се пошаље стрела од куће до куће,
целом прелепом роду.
Богови прошлости се уздижу,
из сећања божанске крви.
Неупрљани. Незагађени.
Црвено злато духовне баште. Ми смо и даље овде!
из сећања божанске крви.
Неупрљани. Незагађени.
Црвено злато духовне баште. Ми смо и даље овде!
Добри духови из дубине ума,
до којих никада није допро пустињски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.
до којих никада није допро пустињски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.
Убијте непријатељску кукавичку гомилу;
дивове и тролове,
чаробнице и оне који крше заклетву.
Нека њихова крв оплоди наше тло.
дивове и тролове,
чаробнице и оне који крше заклетву.
Нека њихова крв оплоди наше тло.
(Превео Филип Пантовић)
О “Деда Мразу” (“Santa Clausu”) и празнику Јуле (Yule tide)
О “Деда Мразу” (“Santa Clausu”) и празнику Јуле (Yule tide)
Halloween; hallow evening, посвећено вече, је вече када почиње посвећивање (иницијација) деце! У паганском свету деца нису виђена као права људска бића, све док не би прошла кроз овај ритуал. Чак им пре тога и није давано право име! Да би постало прави човек, свако дете је морало да прође кроз овај застрашујући, опасан и тежак обред. Морали су да превазиђу свој страх од мрака, медведа, мртвих и непознатог – и морали су да се брину сами о себи за дуже време.
Обред је почињао њиховим уласком у подземље, у краљевство мртвих; обично у пећину, у шупље дрво, или (касније) у загробну хумку. Ту су налазили остатке мртве особе чије су име желели да преузму; мртве особе која су желели да постану.
Сами су бирали ко желе да постану и само су наравно они часни били бирани за поновно рођење. Што је часнија особа била, више је ималапосмртне славе и самим тим је и било вероватније да ће бити изабрана. Људи су касније носили у гроб и своје драгоцености, не само своје име, како би уживали у њима и у следећем животу (или можда да би имали веће изгледе да буду изабрани за поновно рођење…). И да; деца су улазила у гробове, налазила ове драгоцености и износила их у свет живих. Давала су их чаробњаку и на тај начин му показивала као која особа желе да се поновно роде.
Ово је био само почеак иницијације, чаробњак је задржавао драгоцености, чувао их, све до вечери Јуле – када је Тивар (Тир), часни, (поновно) рођен!
Између Heloween-a и вечери Јуле, деца су пролазила кроз многа искушења, о којима нећу овде дискутовати, а затим су се успешни враћали својим породицама на вечер Јуле – по ноћи, вођени чаробњаком. Тако да “вилењаци”, тј. духови мртвих, посећују на вечер Јуле. Природно, деца су обично била гладна, после периода у коме су дуго живела сама, тако да су им родитељи остављали храну у дневној соби на вечер Јуле: велику чинију каше, можда? Касније, после покрштавања, овај обичај је био исувише пагански онима који су били на моћи, тако да су Пагани морали да преселе овај обичај храњења мртвих који се враћају, малих “гоблина” (како су ову децу називали хришћани), у амбар. Коначно, деца су била поново рођена, као појединци које су изабрала из гробова. Тада би им чаробњак давао драгоцености које су сакупили из гроба; деца су сада поново рођена као мртве особе из гробова и ови предмети су били њихови. Тако да су само вратили назад оно што су понели са собом у гроб у прошлом животу.
Ипак, нису сва деца успевала у овоме, нису била довољно “добра”, тако су нестајала пре вечери Јуле и овој “лошој” деци је даван пепео из гроба. Она су остајала деца, морала су да покушају да стекну име следећег Heloween-а. Чаробњак је враћао предмете мртвих који нису поново рођени у гроб; или их је често остављао у улазима у гроб.
Деци која су успела давано је име, право име и затим су путовали од фарме до фарме, да поздраве чалнове своје фамилије и комшије и да их упознају са својим новим именом. Због тога овај обичај називамо “julebukk” (Yule-bow); културно су се клањали док су се представљали, након што су поновно (рођени) на вече Јуле.
Више о овоме можете да нађете у мојој књизи Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia, а заправо много више у MYFAROG, али о овој теми пишем баш сада јер нам се ближи вече Јуле и као што знамо; сваке године слушамо којештарије Хришћана, атеиста, као и других, о слављењу Јуле, о томе зашто имамо “Деда Мраза”, зашто “добра” деца добијају поклоне, о гоблинима који једу кашу у амбару и свему што вам падне на памет. Њихово незнање је екстремно, њихова жеља да шире лажи још екстремнија и мислим да је вредно труда ту и тамо писати о овоме, како би се показало шта ова традиција у ствари значи.
Моја жена ће временом објаснити и више на њеном YouTube каналу и ићи ће чак и у више детаља него што сам ја у MYFAROG-у и ићи ће чак и даље у прошлост него што ја чиним у мојим писањима. Тако да вам препоручујем да пратите њен канал.
Можемо да се боримо против непријатеља наше културе свим могућим начинима, али мислим да је најбоље да једноставно укажемо људима на очигледну истину, на тај начин да отерамо њихову таму светлом.
HailaR WôðanaR!
http://thecallofthule.wordpress.com/
Посмртна Слава
Посмртна Слава
Зашто мислите да све ово радим? Зашто пишем постове за овај блог? Зашто стварам музику? Зашто пишем књиге? Зашто све то радим, када се због тога излажем разним нападима? Шта је то што желим?7
За почетак мало музике:
Сви ми у животу имамо различите приоритете. Неки само желе да живе удобно. Други желе “успех”, ма шта то данас значило. Неке занима слава и богатство. Мени је стало до посмртне славе.
“У чему је поента?”, можете да се запитате. Зашто желим славу коју нећу ни видети, ни користити на било који начин?
Како ја гледам на ствари, најбоље што можемо да урадимо је да базирамо све на претпоставци да ћемо бити поново рођени у роду, да ћемо се – након што умремо – вратити као деца наше деце, или њихове деце, или као деца неког другог са којим смо повезани. Да ли ће то стварно да буде тако или не, није битно, све док у то верујемо, или се претварамо да у то верујемо и све заснивамо на овом погледу на свет.
Да сви имамо овакав поглед на свет, не бисмо овако уништавали своју планету, не бисмо уништавали све што је добро и претварали свој свет у пакао на Земљи, којим владају лажљиви, изопачени и похлепни лудаци и остављали да то среде они који долазе после нас. Не. Уместо тога бисмо више бринули о будућности и предузели кораке како бисмо обезбедили да живот буде добар, исправан, праведан и здрав и онима који долазе после нас.
Ја желим да оним што радим обезбедим то да ако се вратим у неком тренутку у будућности, да ће се оно најважније што данас знам, што сам научио у овом животу, пренети на неког будућег мене, тако да не морам све поново да учим на тежи начин. Нећу морати да поново интерпретирам нашу митологију и читам све оне, најчешће досадне, књиге, које сам морао са прочитам да би створио основу која ми је потребна за писање. Такорећи, желим да предам своје знање будућем себи.
Да, слава, или ако желите злогласност, коју сакупим у овом животу, осигураће то да будући ја зна за мене, тако да могу брзо и лако да поново научим најважније ствари које сам знао у овом животу. Тако да ми је више стало до моје посмртне славе него до славе у овом животу. Слава није битна, осим ако је посмртна. На крају крајева, нећу се вратити у живот пре него што умрем.
Што више скренем пажњу на себе и изложим се нападима у овом животу, већа ће да буде моја посмртна слава. Да, овим правим свој живот много тежим и мање удобним, али то је цена коју сам спреман да платим. Због тога што знам – или ако желите верујем, или се самопретварам да верујем – да моја посмртна слава значи много више и да скретање пажње на себе и излагање нападима негује ту славу.
Када умрем, моја сећања ће остати међу живима и када се вратим у живот, моћи ћу да се вратим себи и наставим да живим где сам стао прошли пут. Тако да не само да ћу моћи да живим вечно, већ ћу и да акумулирам искуство и мудрост и да почињем сваки нов живот на узвишенијој чврстој основи. Стварна величанственост се не постиже кроз само један животни век. Морате да је “уштедите”.
HailaR WôðanaR!
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/11/24/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0/
Пријавите се на:
Постови (Atom)